Према његовим речима, „концепт коалиција које се уједињују око науке, безбедности, вредности, финансија, дипломатије и пре свега људи, треба да буде у основи онога што Глобална Британија ради”. Међутим, „неке земље“ неће кренути ка демократији слободног тржишта, додао је он.
„Требало би да имамо везе са тим и да се носимо са тим, морамо имати максимално пријатељске и прагматичне односе. Али, последица тога је што све ближе сарађујемо са онима који деле наше вредности и жеље. Стога када говоримо да подржавамо суверенитет и интегритет Украјине, није из разлога што желимо да будемо непријатељски настројени према Русији, или јер желимо да на неки стратешки начин окружимо или поткопамо ту велику земљу. То је због тога што смо привржени демократији и слободи коју сада деле на огромној територији европског континента“, објаснио је премијер Британије.
Џонсон је апеловао да се не заборави да је „управо руска крв омогућила победу над нацизмом“.
Истовремено, рекао је да сматра да ће се Европа ускоро наћи пред избором.
„Такође се надамо да ће наши пријатељи можда схватити да ће ускоро морати да се определе између усмеравања све већег броја руских угљоводоника у џиновске нове гасоводе или заштите Украјине, мира и стабилности“, оценио је Џонсон.
Премијер се осврнуо и на ситуацију са мигрантима на граници између Белорусије и Пољске, истичући да је Лондон брзо реаговао када је Варшава затражила „помоћ да се избори са измишљеном кризом на граници са Белорусијом“.
Какве се намере крију иза изненадног подизања тензија између НАТО-а и Русије и заоштравања на украјинском фронту у емисији „Нови спутњик поредак“ анализирају војни аналитичар Љубан Каран и Ђуро Билбија, уредник портала „Факти“: