Сви који прате најважнију споредну ствар сигурно нису заборавили промашен пенал против Шкота у финалу баража у Београду 12. новембра 2020, а сада славе Митрогола као крсну славу јер је нокаутирао Португалце 14. новембра у Лисабону чиме је Орловима оверио карту за директан лет на Мундијал у Катару.
Порази и победе су саставни део спорта, а само они са челичним живцима и великом менталном снагом на крају да постану хероји. Александар Митровић небројано пута се нашао у тој улози, али гол који је постигао у 90. минуту, оним нестварним трзајем главом право у мрежу Руија Патрисија, подигао је обожавање нације на један виши ниво.
Митре, вратило се!
Вратило се за онај недосуђени пенал на Мундијалу у Русији када нас је Брих опљачкао на правди Бога због грчко-римског захвата Лихштајнера и Фабијена Шара када су оборили Митровића, као и за промашен пенал против Шкота у тмурној ноћи на стадиону „Рајко Митић“ после чега се Митровић повукао у тешку илегалу.
Јер, како је касније признао у опширном интервјуу за Спутњик, то му је био најтежи период у животу.
„Три ноћи нисам ока склопио. То је био најтежи тренутак у мојој каријери... Остао је горак укус у устима, али ако је неко морао да буде трагичар, нека се то догодило баш мени“, поручио је тада Митрогол.
А онда је стигао Пикси, обавили су разговор у „четири ока“ и ствари су се експресно вратиле у нормалу. Митровић је наставио да терорише противничке мреже и голове, постигао је рекордна 44 гола у најдражем дресу, чиме се осамио на врху најбољих стрелаца у историји националног тима.
Причао је Митровић на том путу ка писању историје и трасирању пута Србији ка Светском првенству у Катару како су му најдражи онај први гол против Хрвата 2013. године, као и онај против Ираца када је у стилу највећих мајстора „боцнуо“ голмана са преко 20 метара на трави Маракане. Ипак, сада је јасно да је 14. новембра постигао најважнији гол у репрезентативној каријери, блеснуо је Митар онда када је било најтеже када смо били „виђени“ у баражу због 1:1 на „Да Лужу“ у 90. минуту, да би уследио моменат за историју.
„Вратило се за све, за Шкотску и за све. Када си поштен када радиш вредно када си искрен и трудиш се, увек се све врати, питање је само времена. Селектор је веровао у нас, играли смо са великим самопоуздањем. Сви смо пресрећни због нас, али још више због целе нације. Знамо колико смо среће и радости донели нашем народу“.
Двојица репрезентативаца која имају највећи утицај на игру Србије у последњих неколико година – капитен Душан Тадић и егзекутор Александар Митровић, расплакали надобудне Португалце пред армијом својих навијача, а Србији донели невиђену радост и други везани пласман на Мундијал.
На крају је Митрогол огрнут у заставу Србије истрчао пред српске навијаче на стадиону Бенфике, чиме је још једном показао величину и колико поштује навијаче што су превалили толики пут да би дали ветар у леђа Орловима на путу ка исписивању историје тог 14. новембра 2021. године.