Ниче европски зид према истоку: Сценографија спремна за опасан сценарио — чека се окидач

Порука коју је у јеку мигрантске кризе 2015. изрекао бивши председник Европске комисије Жан Клод Јункер, преко ноћи је престала да важи, а уместо ње ових дана ничу зидови — на граници према Белорусији. Тамо већ десетак дана мигранте, већином ирачке Курде који само желе шансу за нормалан живот за себе и децу, пољска војска и полиција под пуном ратном опремом батинама и воденим топовима по суровој северној зими покушава да спречи да кроче на тло ЕУ.

А док лидера те земље Александра Лукашенка оптужују за инструментализацију миграната у политичке сврхе, уводећи му Н-ти круг санкција, масе невољника из жаришта са Блиског истока и Северне Африке пристижу у много већем броју на јужне и западне границе Уније, али кад тамо нелегално пређу границу, нико није крив и никог не кажњавају.

Врата ЕУ за избеглице, махом из Сирије, те 2015. отворила је фрау Меркел. Позивајући земље ЕУ на солидарност, Европска комисија је увела правно обавезујуће квоте за пријем миграната из земаља погођених ратовима и хаосом изазваним војним интервенцијама истог тог Запада. Међутим, нису сви једнако делили емпатију немачке канцеларке и европских комесара, а на неким границама без устезања потезали су пендреке и пуштали псе. То питање убрзо је постало јабука раздора у ЕУ, а непослушнима, попут Пољске и Мађарске, Брисел је у једном тренутку чак запретио кресањем европских фондова. Прашина се на крају слегла, а гро миграната нашло уточиште у Немачкој.

А те године од јануара до септембра у земљама ЕУ било је регистровано више од 700.000 људи који су тражили спас у Европи. Укупно је до краја 2015, према различитим оценама, на територију Уније стигло од милион до 1,8 милиона избеглица и нелегалних миграната.

Што је тада могло за стотине хиљада људи, сада не може за петнаестак хиљада, колико је, притом потпуно легално, пристигло у Белорусију. Од тога се око три хиљаде утаборило на граници према Пољској, покушавајући да се даље пробију према Немачкој, где многи имају рођаке или рачунају да ће најлакше наћи посао.

Али како су фамозна европска солидарност и поштовање права на слободу кретања и азил у Бриселу испарили преко ноћи, избеглице, уместо на отворену хуманост, чиме се Европа толико дичи, наиђоше на бодљикаву жицу, сузавац, ако се усуде да је пробију, и кордоне пољских војника и полицајаца, њих чак 16.000 добро наоружаних и решених да се обрачунају с голоруким и прозеблим људима, међу којима има и деце и трудница.

Захвалан сам нашим војницима који нас штите и испуњавају наше обавезе пред ЕУ, поручио је пољски председник Анджеј Дуда у ноћном обиласку трупа, тврдећи да је на граници већ 26.000 полицајаца. Али и толико је мало, па летонски војници за сваки случај показно вежбају на граници Русије и Белорусије.

Прича не би била потпуна да се у свему не нађе — „руски траг“. Литвански председник тако оптужује Русију да је повезана с кризом на пољско-белоруској граници и да мигранти стижу у Минск преко Москве. Оригинално, нема шта.

На истом трагу је и забринутост британске војне команде и њеног генерала Николаса Картера да би криза на граници Белорусије и Пољске могла да се изроди у нешто озбиљније. Ваљда зато Лондон шаље помоћ Варшави у јачању ограде, оног зида којим се вероватно бране европске демократске вредности од „варвара са истока“. Исти британски генерал успут упозорава на кретање руских трупа близу границе с Украјином, како каже, „да би се одвукла пажња“, још једном позивајући НАТО да буде у приправности. Биће да зато америчка армада мало-мало па вежба у Црном мору, а командни брод америчке Шесте флоте „Маунт Витни“ стиже на непланиране маневре са савезницима из НАТО-а.

У Вашингтону шефови дипломатија Украјине и САД Дмитриј Кулеба и Ентони Блинкен у исто време потписују Повељу о стратешком партнерству, у којој се каже да „САД намеравају да подрже напоре Украјине у супротстављању оружаној агресији, економском и енергетском ремећењу и злонамерној сајбер-активности Русије“. Нема везе што им се та агресија привиђа већ годинама, само никако да се деси.

Сценографија је, дакле, спремна. Остаје само да, по познатом драматуршком правилу Чехова, пушка из првог чина опали у последњем. Фали само неки инцидент или изрежирани повод типа Рачка. Или она епрувета којом је недавно преминули Колин Пауел махао у УН као доказом за измишљено Садамово оружје са масовно уништење. Само да је сада не пронађу у џепу неког мигранта са белоруско-пољске границе.