Према њеним речима, она је изненађена што чак и право Москве да одговори на оптужбе у вези са кризом на граници изазива појачану реакцију Запада. Како је нагласила, руска страна почела је да коментарише ситуацију тек након што су западни лидери и политичари, политиколози и новинари објављивали читав низ материјала у којима су за кризу окривили Москву.
„И чак је и то изазвало неку агресивну реакцију. Али, извините, ако говорите о нама, ми ћемо одговорити. То је прво. Друго, ако се нађе спољни непријатељ, онда може – колико схватам, а то је био и један од задатака због којих се играло и игра на антируску карту – да се скрене пажња сопствених грађана, сопствених јавних организација, хуманитарних и добротворних фондова са ситуације на граници и њихов поглед пребаци на вечити проблем да ће их ускоро напасти. Договорили су се чак и о неком хибридном нападу који на ове земље наводно врши наша земља“, рекла је Захарова за телевизију „Русија 24“.
Она је додала да су сличне изјаве давале балтичке државе, земље средње Европе, преко океана и Велика Британија.
Захарова је раније на брифингу изјавила да Русија нема никакве везе са мигрантском кризом на граници Белорусије и Пољске. Према њеним речима, покушаји да се по овом питању окриви Русија немају никаквог основа.
Мигрантска криза на граници Белорусије са Летонијом, Литванијом и Пољском, куда су се од почетка године упутили мигранти, заоштрила се 8. новембра. Неколико хиљада миграната дошло је до белоруско-пољске границе и не напушта пограничну зону. Неки од њих покушали су да уђу у Пољску разбијајући ограду од бодљикаве жице. Земље Европске уније оптужују Минск за намерну ескалацију кризе и позивају на увођење санкција. Председник Белорусије Александар Лукашенко сматра да су за ову ситуацију криве саме западне земље, због чијих дејстава људи беже од рата.