„Војска не може да има лошег генерала“

Португалија је голом Александра Митровића нокаутирана у 90. минуту тог 14. новембра 2021. године и био је то први пораз чете Фернанда Сантоша код куће, после чак седам година.

Све то само је додатна потврда колико је заправо Пиксијева Србија офанзивна и јака.

На питање водитељке шта је његов лични циљ, сада када је одвео Србију у Катар, Пикси је одговорио:

„Мој циљ је да фудбалска репрезентација Србије има своју личну карту. Када дођете на стадион да знате да ћете уживати, а не да ћете доћи на стадион и изгубити два сата, да нећете уживати у фудбалу. Да имамо свој стил, своју личну карту. Мени је техника на првом месту, ја сам неко ко много воли технику, иако многи истичу физику и мишиће у први план. Али, ако ти немаш елементарне ствари, ако не знаш да примиш лопту и да је додаш, џаба све. Бирају се играчи кји имају ту фудбалску интелигенцију, који могу да произведу оно што ја видим на терену. Богу хвала, то имамо“, јасан је Пикси.

Селектор апострофира да још није прославио велики успех и лет Орлова у Катар на Мундијал наредне године, али је свестан да у народу влада еуфорија.

„Разумем еуфорично стање, да су људи срећни, задовољни да виде агресивну Србију која игра леп фудбал. Плени лепотом, игром, игра се паметно, интелигентно, офанзивно на гол више. Много је рано сада причати о очекивањима, има још годину дана. Важно је да је један циљ испуњен. Ко жив, ко мртав до новембра, има времена“, јасан је човек који је вратио веру у српски фудбал.

Медији у Србији пишу да Пикси има довољно времена да „затегне“ екипу, а Пикси је поводом тога рекао.

„Да се затегне... Нема ту затезања, то је само један добар путоказ и добар пут којим треба да идемо. Не треба мени времена, ја имам тотално чисте идеје, то не може нико да промени нити да ме убеду у нешто у шта ја не верујем. Чист сам пред собом, када ме питају ближи се велика утакмица, како се осећате, како спавате. Спавам мирно, чист сам у глави. Знам да оно што сам испланирао за сутра не може да се промени и убеђен сам да ће донети нешто добро“, каже Стојковић.

Било је речи и о томе како је дошло до тога да га играчи зову „Мистер“.

„То је неко интернационално име за тренера. Када ради у иностранству, најлакше је звати га 'Мистер'. Рекао сам ок, ајде зовите ме 'Мистер'. Од првог дана је то тако. Верујте да мени то ништа не значи и да ме неко ослови именом, то није никакав проблем. Ја сам неко ко је трипут више прошао од оног што ови играчи пролазе. Тајни у фудбалу код мене нема. Био сам фудбалер, председник савеза, тренер, ту су ФИФА и УЕФА“, каже Пикси.

Селектор је поновио да се не чује телефоном са репрезентативцима.

„Не, никада. Нити ја њих зовем, нити они мене. Не чујемо се. Наравно, када бих отишао негде у неки град где имамо репрезентативца, наравно да бих се јавио да се видимо, да одем на утакмицу, после на вечеру. Али овако да се чујемо 'како си, какво је време, како си играо?'. Па ја то знам, тако да нема потребе. Нити да они мене позову и питају како сте Мистер? Имамо феноменалну комуникацију, делујемо као добра целина и тимски дух је невероватан“, рекао је гостујући на К1 телевизији Стојковић.

Драган Стојковић који је веровао да Португалија може да падне у паклу Лисабону, успео је да пренесе оптимизам на фудбалера и зато цела Србија и даље слави тај скалп једне велике селекције, први после 11 година од рушења Немачке на Мундијалу у Јужној Африци.

„Питао сам их још у Београду да ли Португалци имају крила, да ли лете? Било је то пред онај меч када смо ремизирали 2:2. Исто сам их питао и у Лисабону. Реко, можда ја грешим. Питао сам вас за крила, да ли их имају? Игра се 10 на 10, то су људи од крви и меса, али ми смо јачи, ми смо бољи. То ћете показати, да победимо и да одемо у Катар“, открио је рецепт за успех селектор који је 1984. године пресудио Португалији такође у Лисабону.

„Имао сам 19 година, победили смо 3:2, а куриозитет је да сам постигао тај трећи, победоносни гол у пријатељском мечу из пенала“, рекао је Драган Стојковић.