Коме Турска шаље поруку: Босна и Србија им „суседи“, а „освајају“ до Сибира и дубоко у Кину

Мапа турског света коју је политичар десничарске оријентације Девлет Бахчели поклонио турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, можда би могла да се протумачи као фолклорно подсећање на славну историју господара са Босфора да упадљиво не буне две ствари.

Прво, на мапи су се поред земаља бившег СССР-а нашли и део југа Русије, источни Сибир, Балкан, Синђанг Ујгурски, аутономни регион Kине, део територије Монголије, Иран...

И друго, фотографија на којој Ердоган прима мапу је, случајно или не, осванула на Твитер налогу Бахчелијеве Партије националног покрета Турске, тек који дан после прокламовања циљева Организације туранских држава, у којој су многи препознали амбиције стварања Великог Турана.

Да ли овом мапом Анкара шаље поруку свету или свом бирачком телу, те могу ли се настојања Турске да интегрише туркофони свет дефинисати као „партнерство цивилизација“, или иза њих стоје и територијалне аспирације, разговарамо са Војиславом Лалићем, некадашњим дописником Танјуга из Анкаре.

_{Бахчелијеви десничарски испади}

Овај „инцидент“ са мапом, по његовом мишљењу, више је израз Бахчелијевих ставова, него спремности Ердогана да маше црвеном рукавицом пред очима света.

„Реч је о познатом десничарском политичару који слови за екстремног националисту. Иако његова партија јесте у коалицији са водећом партијом председника Ердогана, његове често провокативне изјаве треба примити, ипак, са резервом. Истина, многи посматрачи у овом даривању мапе препознају и договор са председником Ердоганом, који на овај начин ослушкује какве су реакције других земаља, али и бирачког тела Турске.“

Ердоган је, подсећа Војислав Лалић, пре 20 година дошао на власт са великим амбицијама којих се ни данас није одрекао, али као зрео политичар који је у међувремену стекао искуство, он ипак не истрчава са таквим изазовима.

„По доласку Ердогана на власт говорило се о блиској сарадњи са суседним земљама, при чему су се у суседне убрајале оне земље које су некада улазиле у састав Османског царства. Уосталом, подсетићу да је он у Призрену не случајно рекао да је Косово Турска, а Турска Косово. Такође, у Анкари се и данас ставља знак једнакости између Сарајева и Истанбула и не треба да чуди што је Алија Изетбеговић целу Босну оставио у аманет Ердогану.“

_{Мапа у функцији предизборне кампање}

Ипак, ово инсистирање на турском свету има у овом тренутку и другу функцију, а то је, оцењује Лалић, испитивање јавног мњења у Турској.

„Није случајно да се сада појавила мапа турског света. У последње време у турској штампи могу да се виде сличне изјаве које имају везе са чињеницом да Турска, иако има још годину и по дана до председничких и парламентарних избора, улази у предизборну кампању. У Турској и даље има доста радикалних националиста који не могу да се ослободе славне прошлости и када Бахчели каже да ће Турска заузети и део Русије, он тим људима шаље поруку колико је Турска постала моћна“, каже Лалић, подсећајући да је Ердоган на последњим локалним изборима изгубио три највећа града, Истанбул, Измир и Анкару.

_{Турска - од кинеског зида до Јадрана}

Објашњавајући везу између мапе турског света са прошлонедељним састанком Савета за сарадњу држава туранског говорног подручја преименованог у Организацију туранских држава, Лалић каже да амбиције о некаквој Турској од кинеског зида до Јадрана нису престале.

„На овом састанку учествовале су бивше совјетске републике које су у међувремену стекле независност. По стицању независности распадом СССР-а, Турска је наивно веровала да ће лако освојити простор и да ће у њему водити главну реч. Ипак су у Анкари у међувремену схватили да су корени заједничког живота у СССР-у ипак толико дубоки, да то не може да иде лако и брзо. На састанку у Истанбулу, сем промене назива, истакнут је значај економске сарадње, која, морамо знати, не искључује и друге облике сарадње. Уосталом, у сукобима између Азербејџана и Јерменије око Нагорно-Карабаха главну улогу је играла Анкара, а не заборавимо ни да је однос према Синђангу у Кини у једном тренутку резултирао политичким сукобима са Пекингом.“

_{Анкара зна да је Србија незаобилазан фактор}

На питање да ли је Турска 2021. ближа или даља Турској из 2010, када је Ахмет Даутоглу усред Сарајева Бошњацима обећавао интеграцију Балкана, Лалић одговара, миљама даље.

„Турска је схватила да се неке ствари не могу променити. Када је Даутоглу то изјавио, Турска је имала натегнуте односе са Србијом, односно, није имала добре односе какве има сада. Ердоган је као политичар очигледно у међувремену сазрео и схватио да не може бити присутан на Балкану ако заобиђе Србију као важан фактор.“

Неке ствари су се промениле, закључује Лалић, али жал за прошлошћу и даље постоји.