Према речима директора Института др Предрага Марковића, историчари су се суочили са проблемом са којим се суочава читава академска заједница у свету — нове генерације мање читају штампане текстове.
Виртуелизација историјског памћења помаже да се сазна истина о деведесетим
„И онда смо, у жељи да оживимо историјско памћење, решили да направимо апликацију за мобилне телефоне и компјутере, која ће на један интерактивни начин омогућити, поготово младим људима који не би читали ’дебеле‘ књиге, да сазнају нешто о том трагичном периоду“, објашњава Марковић.
При томе, додаје наш саговорник, вођено је рачуна да апликација не буде пропагандна, већ објективна. Свако ко жели да дође до сазнања, може помоћу апликације да има увид и у српску, и у хрватску науку.
„То је апликација где се преко једне интерактивне мапе улази у неко место, на пример Плитвице. Следи кратак опис догађаја, вест на хрватској телевизији, вест на српској телевизији, а потом српски и хрватски научни чланак. То намеравамо да урадимо за цео период деведесетих, али ради се о врло скупом и захтевном подухвату, тако смо тек започели са пројектом“, истиче Марковић.
Са периодом деведесетих почело се зато што је из тог периода остало доста сачуваних аудио и видео-материјала, али ако би било могуће, како Марковић каже, волели би да на исти начин прикажу целокупну српску историју.
Пример Вуковара — апликација ће помоћи у сагледавању истине
Апликација ће сигурно помоћи да се сагледају важни датуми из југословенског грађанског рата, као што је и данашњи датум, дан када је Југословенска народна армија после дуготрајних борби и разарања ушла у Вуковар. О карактеру рата у Хрватској, али и о карактеру грађанског рата на простору целе бивше државе постоје значајна неслагања.
Док се у Хрватској говори о „југокомунистичкој агресији“, у Србији влада мишљење да се радило о покушају да се заштити српска мањина, која је са правом сматрала да је са победом ХДЗ-а на изборима потпала под неоусташку власт.
Марковић сматра да ће апликација допринети објективнијем сагледавању ближе прошлости.