Ауторка овог веома запаженог остварења које је недавно премијерно приказано у Београду за Спутњик открива да је у Лос Анђелес, град у ком већ годинама живи и ради, отишла са три књиге Достојевског: са романима „Злочин и казна“ и „Зли дуси“ и збирком прича у којој су биле „Беле ноћи“ и „Сан смешног човека“.
Према њеним речима те су се три књиге нашле у њеном коферу на путу за Америку управо зато што је читање ових романа за њу представљало оазу мира у буци престонице Холивуда.
Од Достојевског научила како да приступи вери
„Почела сам да читам Достојевског још као тинеџерка. Увек сам слушала приче од других да је он писац тежак за читање, али ја се с тим не слажем. Мислим да је искрен, дубок и комичан, због те његове велике искрености и могућности да уђе у људску психу. То да је Достојевски дубоко ушао у људску душу потврдио је Сигмунд Фројд“, каже Јелена Поповић.
Она наглашава да велики руски писац много помаже када је реч о раду на сценарију, глуми, режији.
„Читала сам га док сам радила на последњем филму ’Божји човек’, не да бих га имитирала, већ да би одржала свест на високом нивоу, да не паднем у баналности. Он увек отвара имагинацију, нарочито за уметнике који се баве филмом.“
Зашто су „Зли дуси“ били забрањени на сахрани Достојевског
Она сведочи да и њене колеге, писци и редитељи у Холивуду изузетно цене Достојевског.
„Један мој колега сценариста из Америке, иначе велики љубитељ Достојевског, открио ми је да је комичан лик ’генија писца’ из ’Злих духа’ посвећен Тургењеву. После одласка из Сибира, Достојевски је почео да пише и одлазио је у Баден Баден, где се коцкао и где је једном приликом срео Тургењева. Тургењев је већ тада припадао струји писаца који су били заинтересовани за нове идеје из Западне Европе. Када је Тургењев изјавио да се осећа као Немац, Достојевски је, као велики словенофил, био веома понижен овим гестом и због тога је одлучио да од њега у ’Злим дусима’ направи карикатуру“, открива Поповићева.
Она подсећа да су на сахрану Достојевског дошли многи људи из књижевног света и да су сви носили по једно од његових дела, осим романа који је био забрањен, а то су „Зли дуси“.
„’Зли дуси’ су пророчанство онога што се касније догодило Русији. Интересантно је и то да се тај роман после Стаљинове смрти, масовно читао на јавим местима у Русији“, истиче редитељка.
С посебном пажњом читале су се и тада, као и данас, странице романа “Зли дуси” које говоре о томе како велике идеје у главама невештих људи губе облик и преобраћају се у нешто друго, као играчке у рукама неразумне деце.
„Не можете замислити каква туга и срџба обузимају вашу душу када велику идеју, коју одавно поштујете као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржишту старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније – као играчку код неразумне деце – и не можете је више познати! Не! У наше доба тако није било нити смо ми томе тежили. Не, не, никако томе. Ја не схватам више ништа... Наше ће време опет наступити и опет ће усмерити на сигуран пут све оно што се сада тетура,“ записао је писац у „Злим дусима“.
Јелена Поповић је недавно била гост Марине Рајевић Савић у емисији „Док анђели спавају“, када је говорила о настанку филма посвећеног животу Светог Нектарија Егинског, али и о свом религиозном путу и утицајима: