Студија је објављена у часопису Brain, Behavior and Evolution, а научник Природњачког музеја у Лос Анђелесу Ј. М. Стибел истиче да се величина људског мозга код модерних људи смањила за више од пет одсто, у поређењу са нашим прецима.
„Чини се да промене у величини тела објашњавају и промене у величини мозга. Са изузетком савремених примерака, нивои енцефализације су остали прилично стабилни током последњих 50.000 година. Иако је савремени узорак мозга показао релативно низак ниво енцефализације, чини се да је повећање БМИ (индекса телесне масе) одговорно за промену величине“, објашњава Стибел, додајући да његово истраживање сугерише да је релативно недавно смањење величине мозга одговор на промене у физиологији, посебно у односу на телесну тежину и величину главе.
Али он додаје да постоје јаки докази о вези између величине мозга и когнитивних функција код људи.
„Недостатак структурних промена које су учиниле мозак ефикасним и значајно смањење величине мозга могло би да доведе до смањења когнитивних функција“, упозорава аутор студије.
Проблем је, истиче Стибел, што подаци из других студија показују да су, поред еволуционог смањења величине мозга, смањене и когнитивне способности.
Наиме, бројна истраживања су показала да је током 20. века у индустријализованим земљама повећан просечан коефицијент интелигенције становништва. То се објашњава бољим животним условима, образовањем, развојем технологије и условима животне средине. Али подаци из последњих 30 година нису баш охрабрујући.
У најразвијенијим земљама света долази до пада нивоа коефицијента интелигенције, за шта научници не могу у потпуности да нађу објашњење.
„Није јасно да ли физичке промене у мозгу или генетске предиспозиције напослетку могу довести до негативног утицаја на когнитивне способности особе“, напомиње на крају Стибел, додајући да би кретање коефицијента интелигенције требало додатно проверити у будућности, пренео је портал Зимо.