Овако политиколог Александар Павић за Спутњик коментарише саопштење Пентагона да је бивша америчка државна секретарка, 84. годишња Медлин Олбрајт, положила заклетву као нова председница америчког Одбора за одбрамбену политику. Овај одбор је спољна саветодавна група бивших високих званичника за националну безбедност који, како се наводи, „пружају министру одбране и његовом заменику независне савете и мишљења у вези са питањима одбрамбене политике као одговор на њихове специфичне задатке“.
Олбрајтова на ову позицију долази годину дана након што ју је Трампова администрација, заједно са другим стручњацима за националну безбедност, уклонила из саветодавног комитета. Прва је председница одбора откако је министар одбране САД Лојд Остин покренуо ревизију саветодавних комитета Пентагона раније ове године.
Повратак Медлин Олбрајт
„Медлин Олбрајт је једна од перјаница „клинтонистичке елите“ која и даље има власт над америчком спољном политиком и очигледно је да се само чекало да Трамп буде склоњен па да они поново преузму команду. Иако она неће бити на месту на коме се одлучује будући да је реч о саветодавној позицији у домену одбрамбене политике, чињеница да је у питању ипак једно врло угледно и утицајно место говори о томе у ком правцу ће спољна политика САД ићи, али истовремено показује да цела та такозвана вашингтонска либерална елита нема нове, јаке кадрове, него се и даље ослањају на старе, истрошене и компромитоване кадрове“, сматра Павић.
Како каже, чињеница да немају нове људе нити идеје говори о краху америчког политичког естаблишмента, који покушава да са истим рецептима једнополарног света настави у свету који је данас све само не једнополаран.
И колумнисткиња „Недељника“ Љиљана Смајловић оцењује да је у току повратак људи које је Доналд Трамп смењивао, па је за председника Џоа Бајдена овај потез са враћањем Олбрајтове, са једне стране, симболична порука о „повратку Америке“.
„То што она има 84 године нема никакве везе јер им је битно да се каже: „Ми смо се вратили“. Друга ствар коју нам овај потез говори је да се реинсталира не само део кадровске гарнитуре тог времена које председник Бајден оличава, већ је то повратак и у идеолошком смислу, односно то је порука која би гласила - „то што смо радили последњих 30 или 40 година је добро и томе ћемо се вратити“. Наравно, критичари тог става Бајдену ће рећи да је то што оличава Медлин Олбрајт заправо разлог што се Америка сада нашла у ситуацији да губи на свом значају у свету, да је изгубила свој униполарни тренутак, да је упопрастила свој тријумф у Хладном рату и да она оличава све оно што је погрешно и лоше у америчкој спољној политици. Бајден то наравно не може да разуме јер он оличава то исто“, каже наша саговорница.
Забрињавајући смер спољне политике САД
Бивша америчка државна секретарка ће, подсећају саговорници Спутњика, бити трајно обележена не само због своје улоге у бомбардовању СР Југославије, већ и због свог суровог коментара да је „наметања санкција Ираку било вредно живота пола милиона ирачке деце“.
„Она је, на неки начин, била претеча Трампове политике „Америка на првом месту“, јер је најкраће дефинисала ту исту ствар да је Америка, наводно, незамењива нација, да „она стоји на узвисини у односу на друге и тако види много даље од других нација“. То је, наравно, глупост, али говори о једном дубоком национализму у спољнополитичким односима који је промовисао и сам бивши председник Доналд Трамп, али се он, за разлику од Олбрајтове, није претварао да је то нешто друго“, истиче новинарка.
Љиљана Смајловић не верује да ће Олбрајтова имати велики утицај на оно што ће се дешавати, нити да ће моћи да промени смер америчке спољне политике јер је, како наводи, пре свега реч о њеном симболичном повратку. Међутим, каже, тај смер америчке спољне политике је био довољно забрињавајући и пре овог именовања.
„Тај смер је – „учинићемо све што можемо да спречимо опадање моћи Сједињених Америчких Држава и то значи да ћемо на сваки начин спречавати, заустављати и обуздавати јачање и Русије и Кине.То је нешто што дубоко забрињава јер ту формулу „ми смо демократе, а они су ауторитарци па је то довољан разлог да нам се друге земље придруже у новом Хладном рату против Русије и Кине“ сматрам јако опасном по мир у свету. Ово, дакле, није уплив Медлин Олбрајт, већ је то Бајденова политика обуздавања Кине која је копија обуздавања Совјетског Савеза из педесетих година прошлог века и једнако је забрињавајућа као што је био Хладни рат између Америке и комунизма“, упозорава колумнисткиња „Недељника“.
Шта ово значи за Србију
На питање шта повратак бивше америчке државне секретарке на место саветника министра одбране значи за Србију и Балкан, Александар Павић каже да је за нас то добро како нико више не би имао никаквих илузија када је реч о америчкој политици према овим просторима:
„Ми смо већ видели повратак тих старих, „клинтонистичких“ кадрова који се опет баве нама, попут Габријела Ескобара и Дерека Шолеа. Враћа се та екипа и та реторика, опет је антисрпски приступ, опет је само Додик крив за све што се дешава у БиХ и опет је Србија та на коју треба извршити притисак. У том смислу ако је ико имао икакву лажну наду да ће ствари бити другачије са доласком ове администрације, сама појава и „повампирење“ Медлин Олбрајт би требало да их отрезни.“
Ипак, закључује Павић, она не може бити опасна као што је била 90-их година јер нити је више на функцији на којој је била некада, нити су Америка и Србија онакве какве су тада биле.
„Док је Олбрајтова била на челу Стејт департмента у Кремљу је био Јељцин, а Русија је била на коленима. Данас је ситуација битно другачија, јер док се она буде усељавала у свој нови кабинет, председник Србије седеће са Путином. У том смислу иако ће Олбрајтова вероватно бити склона неким ирационалним потезима у том носталгичном трагању за заувек изгубљеном моћи и величином, Србија сада има на својој страни јаку Русију, а има и врло солидног савезника у Кини. Са Олбрајтовом или без ње ствари су се овде и иначе враћале на време деведесетих година прошлог века, али су савезници и инструменти који су нам на располагању данас много јачи“, каже наш саговорник.
Медлин Олбрајт била је један од највећих заговорника бомбардовања Југославије и независности Косова. Речима „Одвратни Срби“, прокоментарисала је фотографију жртава НАТО бомбардовања 1999. године, коју су јој показали активисти чешког удружења “Прашко пролеће”.