Ако је судити по реакцији Кремља, иницијатива америчких конгресмена да се САД Резолуцијом одреде према учешћу Путина на председничким изборима 2024. унапред оспоравајући његов легитимитет, захтева више феноменолошки него стратешки приступ.
То је разумљиво, сматрају саговорници Спутњика, јер је реч о захтеву бесмисленом по својој садржини, и друго, уколико би иницијатива и резултирала Резолуцијом, то био само увод у конфронтацију ширег замаха, у којем Вашингтон, због Кине, не би имао велики маневарски простор.
Да ли је овај захтев двојице конгресмена инцидент или правило у америчкој спољној политици, колико је реално да се једна таква Резолуција која је писани доказ америчког интервенционизма усвоји, те о чему сведочи овај најновији маневар Вашингтона разговарамо са Александром Kубишкиним, професором Санктпетербуршког државног универзитета и стручњаком за питање САД и политикологом Драгомиром Анђелковићем.
Консензус створен на русофобији
Позадина ове иницијативе потпуно је јасна, и има за циљ међународну изолацију Русије, сматра Александар Кубишкин, подсећајући да антируски консензус датира од Минхенског говора на којем је председник Путин рекао да је Русија држава самостална на међународној сцени и да ће живети по својим законима.
„У Сједињеним Државама у току је унутрашња конфронтација међу демократама и републиканцима у оквиру припрема за прелиминарне изборе за Kонгрес следеће године. За Американце је овде важно да постигну некакав консензус између демократа и републиканаца да би обезбедили стабилан процес. Колико год то парадоксално звучало, најлакше је тај консензус успоставити на антируским расположењима“.
Руски сународници-страни агенти
По њему предлог двојице конгресмена пуко је дизање прашине на унутрашњем плану с циљем да се још једном покаже тврд однос према Путиновој, како Американци покушавају да прикажу, антидемократској политици.
„Американци се баве сваљивањем кривице на друге, имајући у виду проблеме с њиховим властитим изборима. Треба некако скренути пажњу, зато се и ставља акценат на то да су руски избори недемократски. Американце ће у сваком случају посебно погодили „ресетовање“ председничког мандата и амандмани на устав Русије пошто је, по њиховом мишљењу, то кршење демократских права. Иду на контрирање по сваку цену. Сад се распламсава скандал с Удружењем руских сународника у Америци, које проглашавају страним агентима , ограничавају им рад. То је ваљда њихов одговор на руске унутрашње законе“.
Сам захтев америчких конгресмена, чак и случају да резултира доношењем Резолуције, оцењује Кубушин, нема тежину, јер таква Резолуција нема правну снагу.
„Kонгрес може да доноси резолуције али оне неће имати утицаја на УН где је Русија стална чланица Савета безбедности“.
Уследио би озбиљан одговор Русије
Да овај предлог сам по себи нема тежину слаже се и Драгомир Анђелковић. Он подсећа да је у историји САД било више предлога, ирационалних и смешних резолуција, које не само што нису биле смислене, већ нису доносиле корист ни Америци.
„У америчком политичком систему конгресмени имају могућност да покрећу иницијативе без претходне обавезе да промисле колико су оне одрживе. Овде је реч о покушају учвршћивања рејтинга двојице конгресмена на јефтиној русофобији која се негује у делу америчке јавности. Верујем да ће ово остати трагикомична епизода у међународним односима и да се неће претворити у нешто што је реално“.
У случају да се пак, Резолуција којом се САД директно мешају у унутрашњу политику Русије, усвоји, био би то, сматра Анђелковић, потез који би Америку суочио са последицама оваке одлуке.
„У околностима када јој Кина дише за вратом, овај потез Америке не би био најпромишљенији. Мирнодопска агресија сигурно не би остала без озбиљног одговора Русије. Свет би се нашао у нечему што би уистину представљало кулминацију садашњег Хладног рата 2. Био би то увод у потпуно заоштравање односа Москве и Вашингтона“, сматра Анђелковић, уверен да је овде ипак реч о побудама другог типа.
Што га више демонизују, популарност му све више расте
Уколико иза свега стоји покушај демонизације Путина, наум је осуђен на пропаст, јер, како тврди Кубишкин, упоредо са покушајем дискредитације Путина, расте и његова популарност у одређеним америчким круговима. То је већ ставка, оцењује, која брине амерички естаблишмент.
„Ту треба тражити разлоге за целокупну критику усмерену на то да се спречи реизбор Путина 2024.године. То је њихов типични политички потез према државама које сматрају непријатељским“.
Предлог америчких конгресмена који је запљуснуо западну штампу, у Русији је завредео неколико прецизних коментара. Кад помислимо да не може горе, сваки пут погрешимо, рекао је Песков, и још сажетије дефинисао посланик Руске Думе Владимир Џабаров: Врхунац цинизма који нема везе са здравим разумом.