Заоштравање на украјинском фронту: Да ли ће Русија бити увучена у рат?

Од реактивирања база америчке војске које су биле затворене на крају првог Хладног рата, попут „Мајнц-Кастела“, преко беспризорних, али не и безначајних таблоидних претњи и сличних обавештајно-пропагандних акција у тобоже угледнијим гласилима, до опасних НАТО патрола у Црном мору и још опаснијег потпаљивања украјинског фронта, провоцирање сукоба између Запада и његових клијената и Русије током протеклих неколико недеља нарочито је интензивирано. Питање је: с којим циљем?

Портал „Блумберг“, тако, у маниру класичног агитпропа, под ознаком „ексклузивно“ како би се материјалу који су му из сопствених потреба доставиле америчке обавештајне службе додатно дало на уверљивости и кредибилитету, драматично открива да су „Сједињене Државе упозориле Европу да Русија можда планира инвазију Украјине“. „Званичници из САД брифовали су своје колеге из Европске уније о својим бригама због могуће војне операције... Како се верује, процене (америчких обавештајних служби) засноване су на подацима које САД још нису поделиле с европским владама. Информација о Русији коју су амерички званичници изнели током недавних састанака у Бриселу била је обеспокојавајућа“, тврди „Блумберг“. Док ће лондонски „Дејли телеграф“ томе додати и да су „високи извори из Вајтхола казали да је влада Њеног величанства забринута због извештаја, те да међу званичницима владају ’напетост‘ и ’узнемиреност‘“.

Раније овог месеца медијима блиским режиму у Вашингтону подељени су и сателитски снимци који су, као на Си-Ен-Ену на пример, у циљу алармирања јавности проглашени за доказ „гомилања руских војних снага близу Украјине“ и, безмало, неминовности руске инвазије; ово упркос томе што је, како и сам Си-Ен-Ен признаје, заправо реч о војсци на тренажном полигону 300 километара унутар територије Русије и приде се „не види оно што је познато као ’логистички реп‘, односно, линије снабдевања које су неопходне свакој војсци за покретање борбене операције“.

Али утолико горе по чињенице, наиме, жељени ефекат — ефекат стварања панике због наводне руске претње и пропратног стварања потребе да се на њу одговори — већ је начињен. Па се захваљујући томе оправданом учинила и потоња вест да су „САД својим НАТО савезницима прошлог петка упутиле формалну ноту, у којој од њих захтевају даљу координацију у одговору на нерегуларне покрете војске“. Руске војске на територији Русије, узгред буди речено.

Да би затим у Вашингтону, истим поводом, био одржан и састанак америчког државног секретара Ентонија Блинкена и украјинског министра иностраних послова Дмитра Кулебе, после чијих су консултација о даљим потезима, а они ће тек уследити, поновљене оптужбе да се Русија спрема да нападне Украјину, уз обећање „челичних гаранција“ посвећености Вашингтона Кијеву.

У Кијеву је иначе уочи Кулебиног одласка у Вашингтон, можда баш у знак оданости прекоокеанским инспираторима окретања Украјине против Русије и њиховим будућим плановима, на место специјалног саветника главног команданта украјинске војске постављен злогласни неонациста Дмитро Јарош, шеф „Десног сектора“.

Све ово је руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова натерало да упозори: „Примећујемо покушаје да се изведу провокације, да се изазове некаква реакција милиције (у Донбасу) и да се Русија увуче у неку врсту оружаног сукоба.“

Док је председник Русије Владимир Путин, поводом шпијунских активности НАТО авиона и војних бродова у Црном мору, које су нарочито интензивиране у протеклим данима, оценио да је реч о „озбиљном изазову“. Сву тежину ових речи описаће пак московска „Известја“: „Нема сумње да Сједињене Државе проучавају овај регион као потенцијалну ратну зону.“

Зашто Запад настоји да подигне тензије на западним границама Русије? Има ли случајности у томе што у исто време ескалира и мигрантска криза на границама Европске уније с Белорусијом, за коју портал „Блумберг“ и његови обавештајни извори оптужују Русију? И како ће изгледати асиметрични одговор Русије који је најављен из Москве?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали војни аналитичар и контраобавештајни официр у пензији Љубан Каран и Ђуро Билбија, уредник портала „Факти“ и некадашњи дописник „Вечерних новости“ из Москве.

Изражавајући наду да до распламсавања кризе и сукоба ипак неће доћи, поред осталог и на основу тога што је „Маунт Витни“, командни брод америчке 6. Флоте, напустио Црно море, Ђуро Билбија оцењује да ситуација у региону остаје напета: „Раст напетости у овом региону изазвао је Вашингтон ради притиска на Русију након бекства из Авганистана, а Украјина је за то идеална, јер је после пуча 2014. претворена у криптоколонију Сједињених Држава. А не треба занемарити ни унутрашње политичке разлоге — рејтинг актуелног председника САД Џозефа Бајдена дотакао је дно и властима је потребан спољни непријатељ да скрене пажњу с тога.“

Оптужбе на рачун Русије да гомила војску на украјинској граници Каран описује као подвалу: „НАТО спроводи војне вежбе близу руских граница, а када Русија на то одговори сопственим вежбама, западни политичари и медији оптужују је да припрема инвазију. Притом, јако је занимљиво да Генералштаб украјинске војске каже да те оптужбе на рачун Русије нису тачне и да од 1. новембра, када су руске војне вежбе у том делу земље завршене, више није било померања трупа. Чини се да Украјина покушава да избегне да буде гурнута у сукоб у коме не може да победи.“

Ипак, скреће пажњу Ђуро Билбија, „велико је питање колико се, уопште, Украјина пита о сопственој судбини. Забрињава и чињеница да су украјински националисти, попут Јароша, инсталирани у сам војни врх земље, а није случајно ни што је управо у овом часу потпаљена мигрантска криза на граници Белорусије и Пољске, за коју се, опет, оптужује Русија... Међутим, не мислим да се сада прижељкује отворени рат с Русијом, јер би се он завршио брзим украјинским крахом; уместо тога, Украјина је њима потребна као извор сталне нестабилности, нож који ће све време убадати Русију у слабине. Зато ће се и трудити да не оду предалеко у провокацијама. Тим пре што је Русија, развојем хиперсоничног оружја које је у активну службу стављено управо у јужним деловима земље ради контроле Црног мора, стекла јасну војну супериорност“.

А томе Американци не могу да парирају, што је недавно разјаснио и лондонски „Тајмс“ информацијом да „никакво хиперсонично оружје још није спремно за стављање у употребу“, укључујући и ракете „Мрачни орао“ (Dark Eagle), које су допремљене у Немачку и да је, штавише, у последњем међу неуспелим покушајима „прошлог месеца пропало тестирање хиперсоничне ракете на Аљасци“.

„Американци су дуго били уверени да су њихови противракетни штитови непробојни, али, откривањем руског хиперсоничног оружја схватили су да су, упркос својим обавештајним проценама, и те како порозни... И то је била само једна у низу њихових погрешних процена, баш као што су то биле и процене ситуације у Авганистану, или процене да је Русија само пука регионална сила. Из тога је и проистекао њихов погрешан приступ Русији, који је пак њу натерао да развије свој ракетни програм и војне снаге. То се нарочито односи на хиперсоничне ракете које су у потпуности измениле стратешки баланс снага“, објашњава Љубан Каран.

Можда и зато, недавно је амерички генерал Марк Мајли, начелник Генералштаба њихове војске, изнео (не)очекивану оцену: „Улазимо у триполарни свет, са САД, Русијом и Кином као главним силама.“

„Није чудно што је један генерал то признао, војници и обавештајци често реалније посматрају ситуацију у којој се налазе, од оних који њима политички руководе“, коментарише Ђуро Билбија и закључује: „У Америци сазрева свест да заостаје и могуће је да оваква заоштравања, каква смо видели у Украјини и у Црном мору, имају функцију прикривања те чињенице. Али Русија неће упасти у замку уласка у рат у Украјини. А срећа њених противника је што Русија нема намеру да искористи војне предности које сада има, онако како су то учинили Американци на крају Другог светског рата, када су, да би свету демонстрирали каквим страшним оружјем располажу, бацили атомске бомбе на Јапан, иако је он већ био спреман да капитулира.“