Европа је „победила“ — руски гас ће тећи у Кину /видео/

За остварење ове, некад се чинило немогуће идеје, Монголија може да захвали највише управо Европи — пре свега Пољској и балтичким републикама. Они су годинама подржавали норме Трећег енергетског пакета, саботирали изградњу „Северног тока-2“, покренули бескрајне поступке у арбитражном суду у Стокхолму... и створили „Гаспрому“, у најмању руку, непријатне услове за опстанак. Рад на пројекту „Снага Сибира-2“ већ се може назвати великом „победом“ Европске уније и њене источне периферије.

Руском гасном гиганту није преостало ништа друго него да и он диверсификује путеве свог гаса и једну количину, уместо на Запад — преусмери према Кини. То и даље не значи да ће Русија престати да снабдева Европу, али, у случају да Европа настави да је истискује са свог тржишта, моћи ће све што произведе да прода Кини, чије су потребе све веће и веће. У том случају би „Северни ток 2“ постао последњи руски гасовод којим гас тече у Европу, а улогу главног транзитног снабдевача руским гасом преузела би Монголија, која заједно са Русијом планира изградњу гасовода „Источни савез“. То ће бити наставак „Снаге Сибира 2“, биће дугачак готово хиљаду километара, а његов капацитет ће превазићи капацитет „Снаге Сибира 1“, за 30 одсто.

Кину у овом тренутку потреса ништа мања енергетска криза него Европу. Земљи недостају огромне количине горива, дневна количина ископаног угља пробија све рекорде, а количина гаса која стиже гасоводом „Снага Сибира 1“ крајем октобра, за 20 одсто је већа од планиране.

Кад се зна да је само за последњих неколико година кинеска потрошња гаса порасла за 33 процента, онда је јасно да је и њој сарадња с Русијом у енергетској сфери неопходна, а планирани гасовод ће омогућити задовољавање тек дела растућих потреба ове земље.

У овом тренутку је одређена траса „Источног савеза“, а након завршетка студије изводљивости, до краја године, инжењери и техничари ће приступити детаљном пројектовању. Припремни радови биће завршени у року од две године, а радови на изградњи званично ће почети 2024. године.

Монголска маршрута ће достављати гас директно у североисточну Кину и пролазиће кроз степе користећи већ постојећу инфраструктуру Трансмонголске железнице, због чега неће бити скупа и моћи ће да се заврши за кратко време.

Монголија, преко које ће тећи 38 милијарди кубних метара гаса годишње, само од транспорта ће зарађивати милијарду долара, које може да искористи и за изградњу нових грана гасовода и њима покрије целу своју територију. На тај начин ће смањити загађење ваздуха за готово 90 одсто и отворити више од пет хиљада нових радних места.

За Кину је важно што ће нови гасовод смањити зависност од много скупљег течног гаса (ЛНГ) који иде морем. Друго, гасовод и дугорочни уговор ће обезбедити стабилност снабдевања јер се не може десити као са ЛНГ, да неко плати више и гас оде на другу страну, као што се десило ове године Европи. Сва обећања Америке да ће снабдети Европу течним гасом пала су у воду кад су азијске земље понудиле већу цену. Потрошња и потражња за енергетским ресурсима у Азији расте не само у Кини, већ и у Индији и другим земљама, па је гас отишао у Азију, а Европа је остављена да се смрзава. Са гасоводима је то просто физички немогуће...

Поред тога, и Кина намерава да постепено смањује потрошњу угља, а потребна количина увезеног гаса повећава се великом брзином. Очекује се да до краја ове године увезе 160 милијарди кубних метара, а до 2035. чак 300 милијарди. Поређења ради — у најбоља времена извоз рускога гаса у Европу износио је 200 милијарди кубних метара годишње.

И последње — Кина је свесна да се односи са Америком погоршавају и да у случају озбиљне ескалације САД могу просто да је оставе без гаса, тако што ће блокирати све што се увози с југа, преко Малајског пролаза, кроз који пролазе и нафтни танкери и течни гас са Блиског истока и Катара.

За Русију ће нови гасовод бити двоструко важан — с једне стране ће преко њега извозити гас у Кину, а с друге, с обзиром да креће са полуострва Јамал до Томска, затим на исток до Краснојарска, Иркутска на Бајкалском језеру, до Улан Удеа, главног града руске Републике Бурјатије, биће изграђено неколико бочних грана које ће гасификовати и тај део руског Сибира, пре него што гас стигне у Улан Батор, престоницу Монголије.

Процес преговора са Кином, који тек предстоји, биће сигурно и дуготрајан и тежак, али обећава обострану корист — Кина добија гас, а Русија други крак „Снаге Сибира“, што ће је ослободити зависности од европског тржишта гаса.

У идеалном случају, то ће јој омогућити да маневрише и продаје гас и једнима и другима, зависно од тога шта јој у одређеном тренутку више одговара. У случају да се проблеми са Европом наставе, европско тржиште за Русију може постати периферно и мање важно.

Планирано је да „Источни савез“ буде пуштен у експлоатацију 2026—2027. године.