Игњатовићева је најбоља српска скијашица, учесница на три такмичења Зимских олимпијских игара, али, како истиже, нема подршку за свој рад.
Упркос томе, она се припрема за своје четврте Зимске олимпијске игре, али је указала на проблеме са којима се суочава.
„Да би спортиста успео на врхунски начин да представља своју земљу на европским и светским такмичењима као и на Олимпијским играма, потребна му је подршка, подршка адекватна спорту којим се бави. Ја се такмичим у скијању, не скијам у Београду, већ ево тренутно у Зиналу који је удаљен 1.259 километара. Једна сам од ретких девојака која то ради, а да потиче из Србије“, навела је Игњатовићева.
Како је истакла, током каријере је увек била захвална, професионална и фокусирана само на скијање.
„Веровала сам у успех. А веровала сам и да људи цене мој труд, рад и жељу да подигнем зимски спорт на високу лествицу. И успела сам у томе, успела сам у мору нација којима не можемо, да извинете, ни да присмрдимо у скијању. Великим радом и вером. Међутим, овом приликом ћу прећи преко себе и казаћу. У ситуацији сам да након 25 година тренинга, три учешћа на Олимпијским играма, резултата у Топ 7 најбољих на свету, испаштам по ко зна који пут због Скијашког савеза и као таква не добијем оно што ми на основу мојих резултата припада, све то у у олимпијској години која ми је наравно најбитнија. На крају још имам утисак да сам ја нешто крива. Након овога што читате, наставићу да радим, ћутим и верујем. И наравно, побеђујем. А ви знајте да није све онако како видите или пак чујете“, навела је Игњатовићева.