Седамдесетчетворогодишњи Табарез, познат под надимком Професор, преузео је национални тим Уругваја давне 1988. године и водио га до 1990. године, укључујући и Светско првенство у Италији.
После тога је направио паузу и поново је сео на клупу 2006. године. Водио је репрезентацију на чак четири Мундијала, а 2010. године у Јужној Африци стигао је до полуфинала, да би у Русији 2018. Уругвај у нокаут фази био заустављен од Француске, која се на крају попела на кров света.
Под његовом командом репрезентација је 2011. године освојила трофеј Копа Америка.
Многи су се неретко питали због чега Оскар Табарез мечеве прати са штакама, а за то је крива тешка болест која му је дијагностификована Гилен-Бареов синдром од којег слабе мишићи ногу.
Неретко су му и за кретњу била потребна инвалидска колица, али се овај рођени победник и професор фудбала није предавао. Није клонуо већ је наставио да буде уз селекцију Уругваја.
С обзиром на то да има 74 године и да је уследио растанак са Уругвајем, велика је вероватноћа да ће Табарезу то бити последњи ангажман.
Разлог за растанак јесте изузетно мали број бодова и четири везана пораза што је Каванија, Суареза и другове коштало тога да остану без шанси да се нађу на Светском првенству у Катару наредне године.