„Путин има блиске везе са Лукашенком, мора да има начина да реагује, да изврши притисак (на Минск) – дипломатски или, можда, неки други, пошто су земље повезане историјом, суседством, економском и политичком сарадњом… Председник Путин је обећао да ће се умешати у ситуацију, надам се да ће то и учинити“, рекао је Ле Дријан за радио-станицу „РТЛ“.
Неподношљив сусед
Француски министар такође је рекао да је Русија понекад неподношљив сусед, али да с њом треба одржавати дијалог зарад заједничких интереса.
„Русија је, пре свега, сусед. То је реалност, али географија је тврдоглава, као што знате, и Русија није изразила намеру да се ‘пресели’. Понекад су суседи неподношљиви, постоје суседи који вас нервирају, али они остају ваши суседи, тако да морате да тражите начине да заједно делујете у корист заједничких интереса... Стога у сваком случају морамо да наставимо да разговарамо са овим суседом“, објаснио је Ле Дријан.
Према његовим речима, управо из тог разлога је прошле недеље одржан састанак министарстава спољних послова и одбране Русије и Француске у формату „2+2“.
„Не могу да кажем да је састанак протекао добро, али најважније је да је одржан. Увек треба подржавати дијалог“, закључио је министар.
Председници Француске и Русије су 15. новембра разговарали телефоном. Како је пренела Јелисејска палата, Макрон и Путин су се договорили да раде заједно на смањењу нивоа мигрантске кризе на пољско-белоруској граници.
Криза на белоруско-пољској граници
Мигрантска криза на граници Белорусије са Летонијом, Литванијом и Пољском, куда су се од почетка године упутили мигранти, заоштрила се 8. новембра. Неколико хиљада миграната дошло је до белоруско-пољске границе и скоро десет дана је провело у пограничној зони. Неки од њих покушали су да уђу у Пољску разбијајући ограду од бодљикаве жице. Мигранти су се 17. новембра повукли са саме границе и смештени су у транспортно-логистички центар, где им је белоруска страна организовала преноћиште, док се део вратио у камп у шуми у близини границе.
Земље Европске уније оптужују Минск за намерну ескалацију кризе и позивају на увођење санкција. Председник Белорусије Александар Лукашенко сматра да су за ову ситуацију криве саме западне земље, због чијих дејстава људи беже од рата.
У последње време Литванија, Летонија и Пољска јављају о расту броја приведених илегалних миграната из земаља Блиског истока и Африке на граници са Белорусијом и оптужују Минск за стварање мигрантске кризе. Минск демантује све оптужбе. Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да Минск више неће спречавати прилив илегалних миграната у земље ЕУ – због санкција Запада за то нема ни новца ни снаге.