Он је рекао да се Србија на Западном Балкану понаша као Руска Федерација и да од Републике Српске у БиХ прави Белорусију, а од Црне Горе Украјину.
На питање зашто мисли да Вучић жели да изазове међународни сукоб и да ли га види као фактора дестабилизације Балкана, Курти је рекао да Косово није проблем, да Косово има проблем, а да је проблем Косова Србија.
"У Србији нема плурализма. Имате једну странку. Та странка је и држава. Та држава је и црква. Та црква је и странка. Нема онде плурализма, они глуме демократију с изборима. У последње време Србија је увелико повећала војну потрошњу. Србија тренутно троши више на војску него осталих пет држава западног Балкана заједно. Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Косово и Северна Македонија заједно не троше толико колико Србија сама. Она то не ради због Мађарске и Румуније и ова милитаризација Србије је за нас веома забрињавајућа. Мој утисак је да Србија све више личи на Немачку између два светска рата након завршетка Вајмарске Републике. У првој деценији овог века у Србији смо имали српску верзију Вајмарске Републике, која је почела с бившим српским премијером који је убијен Зораном Ђинђићем, завршила се с бившим председником Борисом Тадићем, и од тада имамо период где Србија личи на Немачку између два светска рата, али после краја Вајмарске Републике и милитаризација је главни државни и институционални импулс", рекао је Курти.
Узајамно признање срж споразума
Навео је да за Косово има вољу и интерес за свеобухватни споразум, али да зависи од тога да ли је Србија спремна И да је нормализација односа Косова и Србије таква да много више зависи од спремности Србије да промени свој приступ и себе.
"Ми водимо разговоре о будућем дијалогу са Србијом, о следећем поглављу дијалога. Недостаје напредак и то није почело с нама, много раније је недостајало напретка, али смо указали да велики део изостаје због погрешних приступа. Дакле, потписани су штетни споразуми за Косово које ни Уставни суд, какав је био, није могао прогутати. У том смислу, потребно нам је ново поглавље, потребан нам је нови приступ, а за нас то мора бити принципијелно, где су грађани добитници с реципрочним признањем у центру. У последње време дошло је до тектонског померања на боље, јер се у последњој деценији сматрало да Косово чини уступке да на крају добије признање од Србије", рекао је Курти.
Нагласио је да је узајамно признавање срж споразума, а да то кажу сви пријатељи и партнери Косова.
"Дакле, споразум неће бити само реципрочно признање, већ нема споразума без реципрочног признања у фокусу. Дакле, не на крају, у временском смислу, већ у фокусу, у смислу простора које тај споразум треба обухватити. Једна тема око које смо ми спремни одмах да се ангажујемо како би је решили што пре је она о несталима, будући да је ту брига породица хоће ли пронаћи вољене већа од туге", рекао је Курти.
На питање да ли би пристао на размену територија, Курти је одговорио одречно и навео да жели да се дијалог води о правима и потребама грађана, а не о територијалној размени.
На питање зашто се косовска влада противи стварању Заједница српских општина у складу с потписаним споразумом у ЕУ 2013. године, Курти је навео да оно што Србија покушава наметнути косовској државности и уставном поретку нису жеље или воља косовских Срба, већ израз хегемонистичких тежњи Србије.
Каже да ниједан Србин на Косову никада није протестовао што се ЗСО није имплементирала.
Додао је да је Београд тај који "жели да има државу у држави" и навео да дијалог Косова и Србије није о статусу Косова, нити о унутрашњим питањима Косова, већ о статусу односа.
"Дијалог се не води да би Косово само себе довело у питање, већ да би се нормализовали односи са Србијом. А за нормализацију односа, сматрам да Србија треба много више да се промени", рекао је Курти.