Захарова је обратила пажњу да је само 11. новембра 1.185 особа покушало да пређе Ламанш и домогне се Велике Британије – укупан број оних који "покушавају да се пробију" премашио 20.000 људи. Паралелно с тим, јавну реторику Лондона и Париза прате "узајамне критике и трагање за кривцима".
"У поређењу са тим цифрама, ситуација на пољско-белоруској граници не задивљује размерама. Она изненађује есесовским квалитетом једне чланице ЕУ – "меки концентрациони логор" - тако називају медији понашање Варшаве.
"Међутим, из неког разлога, никоме у Вестминстеру нити у Даунинг стриту није пало на памет да пошаље краљевске оружане снаге да поставе бодљикаву жицу нити уводе санкције против Јелисејске палате. Зато је Министарство одбране Велике Британије већ донело одлуку да пошаље војне инжењере у Пољску. Или је дошло до забуне у географији или у политичким интригама", написала је Захарова.
Мигрантска криза
Мигрантска криза на граници Белорусије са Летонијом, Литванијом и Пољском, куда су се од почетка године упутили мигранти, заоштрила се 8. новембра. Неколико хиљада миграната дошло је до белоруско-пољске границе и не напушта пограничну зону. Неки од њих покушали су да уђу у Пољску разбијајући ограду од бодљикаве жице. Земље Европске уније оптужују Минск за намерну ескалацију кризе и позивају на увођење санкција. Председник Белорусије Александар Лукашенко сматра да су за ову ситуацију криве саме западне земље, због чијих дејстава људи беже од рата.
У последње време Литванија, Летонија и Пољска јављају о расту броја приведених илегалних миграната из земаља Блиског истока и Африке на граници са Белорусијом и оптужују Минск за стварање мигрантске кризе. Минск демантује све оптужбе. Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да Минск више неће спречавати прилив илегалних миграната у земље ЕУ – због санкција Запада за то нема ни новца ни снаге.