Да ли је корона у Јапану „извршила харакири“?

Наиме, средином августа дошло је до наглог пораста случајева заразе короном у Јапану на више од 23.000 нових инфекција дневно, а тренутно су ти бројеви пали на само 170 заражених, док су се смртни случајеви изазвани овим вирусом у новембру спустили на једноцифрене бројеве.

Како за Спутњик каже дугогодишњи дописник Танјуга из Токија Драган Миленковић, од почетка пандемије у тој земљи је од овог вируса оболело 1.726,138 особа, умрло је 18.262, а излечено је њих 1.706,670. Подаци говоре да у уторак на простору јужно од Осаке па све до Окинаве није било заражених, а укупно у целом Јапану било је свега 148 заражених.

„У Токију, граду са тридесетак милиона становника, забележено је мање од 20 случајева заразе вирусом корона. То су заиста јако мале бројке, па и не чуди да би свако помислио да короне у Јапану више нема. Наравно, сви сада траже објашњење, али ја мислим да је то резултат јапанске систематичности, дисциплине, начина живота, али и карактера“, објашњава наш саговорник.

Он подсећа да је у априлу у Јапану било јако мало вакцинисаног становништва, свега два или три одсто, па је било пуно и оних који су мислили да због ситуације са пандемијом Олимпијаде неће бити.

„Али, Јапанци када имају циљ, они се ка њему усмере свим средствима и ја сам био уверен да само смак света може да их спречи да организују Олимпијске игре. Наиме, од тренутка када су добили прве вакцине, они су знали да неће моћи да постигну жељени степен имунизације уколико то буду радили паралелно са Олимпијадом. Зато су направили буквално један вакуум око Олимпијских игара, око борилишта, смештаја за спортисте и свих места повезаних са играма, један савршен систем у коме је заиста било тешко и заразити се и пренети заразу. Тек када су одрадили Олимпијаду, они су кренули са вакцинацијом и ту су дали све од себе, па је сада од 127 милиона становника вакцинисано око 77 одсто“, указује Миленковић.

Како додаје, у Јапану су подаци о броју оболелих, излечених и умрлих врло транспарентни.

„Код Јапанаца је увек све јасно, ништа се не скрива, а становништву се само предочава шта треба да ради. Такође, иако је Токио био неколико пута у ванредном стању, јапанске мере су се увек односиле на препоруке и молбе за дисциплином, маскама, дистанцом, а никако на условљавања или кажњавања. Замислите да се у вашој земљи одржава Олимпијада, а да ви не изађете да видите неког спортисту или догађај, па макар био и у парку. Јапанци су се буквално повукли у куће током Олимпијских игара и мислим да су том својом дисциплином највише допринели томе да се болест не шири. Такође, мора се узети у обзир и начин њиховог живота и исхране. Наиме, међу развијеним земљама најмање гојазних има у Јапану, а то је и једна од ретких земаља у свету која има спортски дан као национални празник, дан када сви вежбају“, напомиње Миленковић.

Јапанци су, каже наш саговорник, нација која када нешто одлучи, то и уради, а када их неко нешто замоли, они сматрају да је то јако важно и то и испуне. Зато је, каже, и било довољно да мере против короне буду на нивоу препорука Владе.

„Можда је теорија о вирусу који је сам себе убио ’харакиријем‘ и истинита, али не верујем да је могуће тако нешто брзо доказати. Али, сигурно је да је Јапан једина земља која је могла да пружи неку врсту окружења и подлоге да вирус короне тамо не успе“, оцењује Миленковић.

Да су јапански карактер и гвоздена дисциплина били пресудни да ова земља драстично смањи број заражених вирусом корона, сматра и епидемиолог Радмило Петровић.

Иако, како каже, није упознат са истраживањем Итуроа Иноуе, генетичара са јапанског Националног института за генетику, чији је тим дошао до сазнања да је вирус, по свој прилици, мутирао до нивоа такозване „катастрофалне грешке”, односно до нивоа када се лоше мутације акумулирају и на крају изазову изумирање одређене варијанте, јесте позната појава вируса који направи дар-мар и изненада нестане.

Али, како додаје, вирус најчешће нестаје онда када је проценат вакцинисаних и оболелих толико велики да он више нема где да се размножава.

„Ми смо очекивали да ће се то и сада десити, али ето, до тога у Европи, али ни у Израелу који има врло висок степен вакцинисаних грађана није дошло и опет смо сведоци погоршања епидемиолошке ситуације. Очигледно је да је велика непредвидивост овог вируса и свака земља има своју стратегију борбе са њим, а чини се да се сада сви у Европи враћају тим примарним мерама. Али, Кинези и Јапанци су дисциплиновани, док ми нажалост нисмо такви, па иако се код нас број оболелих смањује, бојим се да је то само привремено и да ће у децембру поново букнути један талас. Колико ће бити снажан, зависиће од процента вакцинације и наше дисциплине и поштовања мера“, каже чувени епидемиолог.

У супротном, закључује Петровић, остаје нам само да се надамо да ће и код нас, као у Јапану, вирус сам од себе нестати.