ЕКОНОМИЈА

Шта се крије иза спајања банака у Србији

Спајање банака до пре неку годину била је реткост на српском банкарском тржишту. Тада је у Србији пословало 47 банака, а данас их имамо 23. Учесталија спајања су почела пре око две године, да би се убрзаним темпом наставила у прошлој и овој години.
Sputnik
Још једна банка у Србији јуче је променила име. "Опортјунити банка" убудуће ће пословати под називом "3 банка". Оваква промена на финансијском тржишту само је наставак учесталих промена међу банкама у нашој земљи.
Само у претходних месец до два дана имали смо два спајања на тржишту.
Прво је "Збербанка Европа" постигла договор са групом инвеститора о продаји ћерки-банака у Источној и Централној Европи. Уговор о продаји "Збербанка" је потписала са компанијама "АИК Банка" Београд , "Горењска банка Крањ", и "Акри Јуроп Сајпрус лимитид".
Одмах након тога објављено је и да ће се крагујевачка "Директна банка" припојити београдској "Еуробанци". На "Еуробанку" биће пренети целокупна имовина и обавезе "Директне банке".
И ту није крај, јер пре неки дан објављено је и да аустријска банка "Рајфајзен интернепшенел" напушта бугарско тржиште и продаје своју ћерка банку ЕАД.

"Разлог је само један. Данас не можете бити банка, а да немате и не радите све што ради и има једна велика банка. Практично не можете бити фокусирани само на привреду или само на грађане или само на пољопривреду. Морате да радите све, а то значи да имате и мрежу и све остало што има велика банка", кажу у једној банци у Србији и додају да ће сигурно бити још интеграција банака и да се на томе већ ради.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић напомиње да су процеси интеграције на српском банкарском тржишту очекивани и да треба рачунати на даље повезивање банака и укрупњавање.
"Оптималан број банака у Србији је од 15 до 18. Процене показују да је број банака у односу на наш број становника али и БДП, изнад оптималног, па очекујем о у наредном периоду даље интеграције", оценио је Ханић за "Блиц Бизнис".
Он додаје и да на укрупњавање тржишта и све више аквизиција међу банкама, утичу и нови трендови, односно примена нових информационих технологија, те све чешће коришћење интернет и мобилног банкарства. Све то како каже, смањује потребу за људством, али и банкарском мрежом.
Иначе, велики број банака које су постојале почетком 2000-их година, у међувремену је кроз аквизиције или припајања, променило и називе и корпоративне боје.
Сви се добро сећају Националне штедионице, ХВБ банке, Металс банке, Континентал банке, Новосадске банке, Нишке банке, Панонске банке, Ју банке, Алфа банке, Лаики банке, Марфин банке...
Многе од њих су отишле у историју, многе су промениле називе и власнике.
Коментар