Читајте на ћирилици и латиници: Република Српска новом пресудом доказала да није као Босна

Ћирилица је у Федерацији, а да то није регулисано ниједним законским или подзаконским актом, постала раритет који још, и то кришом, негују искључиво они смелији представници српског народа. У Бањалуци другачије стоје ствари.

Одлуком Уставног суда РС који је уважио апелацију Вијећа народа и прогласио неуставним делове Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма, који би по мишљењу Бошњака и Хрвата могли да се тумаче као оспоравање њиховог права на чување виталних националних интереса и културног наслеђа на територији Републике, латиница ће бити одобрена.

Које делове Закона је Уставни суд РС прогласио неуставним, на основу којих одредби, те да ли је могуће очекивати да реципрочно, а на захтев Срба, у перспективи поступи и Уставни суд БиХ, разговарамо са правником Миланом Тегелтијом, саветником српског члана Председништва БиХ, и професором политичких наука Срђаном Перишићем.

Одлука као резултат интервенција ОХР-а

Ова одлука Уставног Суда РС, објашњава Милан Тегелтија, директна је последица наметања одлука ОХР-а и високог представника.

„Прво је уведена конститутивност народа у Устав РС која није постојала у Дејтонском мировном споразуму. Друго, уведено је Веће народа у Народну скупштину РС, што је такође последица измена Устава. Да тих насилних измена Устава није било, које су донете експлицитном одлуком високих представника, до данашње ситуације ми не бисмо могли да дођемо“, каже Тегелтија, ограђујући се да он као легалиста, без обзира на изнети суд, поштује сваку одлуку Уставног суда.

Независни судови у РС

Као на важну чињеницу, он указује на став РС, која је показала да је правна држава у којој постоји владавина права и у којој су судови, посебно Уставни суд, независни у доношењу својих одлука, за разлику од Уставног суда БиХ, чије су све одлуке политички мотивисане и инструисане.

Подсетимо да је из Уставног суда саопштено да се наведеним законом, када је реч о културним и другим манифестацијама које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава, фаворизује ћирилица у односу на латиницу, те да с обзиром на то да конститутивни хрватски и бошњачки народ национални идентитет не повезују са ћириличким писмом, овакво прописивање значи и ускраћивање слободе у избору начина испољавања ове идентитетске одреднице.

Законодавац је, изнео је мишљење Уставни суд РС, поступио супротно обавези да на Уставом утврђен начин под једнаким условима обезбеди гаранције очувања националног идентитета припадника свих конститутивних народа.

Прогон ћирилице у Федерацији траје

Срђан Перишић сматра да предложене измене неће ништа битно променити у карактеру закона, јер ће сви остали делови закона који се односе на чување и неговање језика и писма остати нетакнути.

„Овим је РС само показала да ни на овај нити било који други начин она не оспорава право других народа на чување културних идентитета. С друге стране, политичко Сарајево не размишља у правцу да би требало поштовати културни идентитет Срба, те у Федерацији ћирилице нема нигде, а Срби своје културне организације које делују на простору Федерације и Сарајева кријући означавају својим писмом.“

Он подсећа да су у делу Федерације ћирилични натписи који се налазе на саобраћајним знацима уништени и прекрижени, те да је ћирилица избачена из администрације и јавног простора.

„Ако пошаљете писмо на ћирилици на неку од адреса у Федерацији БиХ, то писмо неће стићи, а у банкама ће одбити да приме уплатнице, попуњене овим писмом. Ћирилица је у Федерацији протерана, што је регулисано неким неписаним правилима.“

„Уважавање“ српског идентитета у Федерацији?

На питање уколико би на адресу Уставног суда БиХ стигла апелација сличне садржине, али потписана представницима Срба, да ли би одговор био приближан ономе који смо чули из Уставног суда РС, Тегелтија каже да је то немогуће.

„Ова одлука Уставног суда РС донета је без обзира што је закон усвојио Парламент Народне скупштине РС. Тако нешто тешко је замислити у Уставном суду БиХ, када су у питању интереси и угрожена права српског народа. Уставни суд БиХ је политички инструисан и има сврху и намеру која се огледа у централизацији и унитаризацији БиХ. Све одлуке које се односе на уставна питања усваја већина у Суду, који чине три странца и два Бошњака. То је резултат насилних интервенција и покушаја да се Дејтонски споразум у својој суштини промени и да се уместо децентрализоване државе каква је предвиђена успостави унитарна БиХ, у којој би ентитети били пука форма без било каквих садржаја.“

У Сарајеву се, сматра наш саговорник, не може очекивати никакав разум, било какво уставно и законито понашање, на шта указује искуство, а не нека слободна процена.

А искуство говори, слажу се саговорници Спутњика, да кад год су били у питању интереси РС и права српског народа, све одлуке институција БиХ, посебно Уставног суда БиХ, биле су на штету РС.