Куваљи ће почетком децембра, одлуком Федералне агенције „Россотрудничество“, у Београду бити уручено признање „За пријатељство и сарадњу“, којим му се изражава захвалност за храбар гест и велику подршку руском спорту.
Љубав према Русији и према спорту јача од политике
„За мене је ово признање велика част, али нисам то учинио због признања, него због љубави према Русији и љубави према спорту“, каже Куваља у разговору за Спутњик.
Он истиче да је одлука да се руској спортисткињи ода признање онако како заслужује – уз могућност да на победничком трону слуша химну и гледа заставу своје земље – била крајње спонтана и да је донета из срца.
„Када је Марина Летајева освојила прво место у својој категорији, један од људи који организује церемоније доделе медаља ми је пришао и питао ме да ли знам да се не сме пуштати руска химна. Рекао ми је, такође, да руска спортисткиња жели да разговара са мном. Пар минута пре церемоније Марина Летајева ми је пришла и питала ме је може ли након званичног програма, када се сви разиђу, да јој се пусти химна Русије. Ја сам јој рекао: 'Не може! Пустићемо је сада, на самој церемонији'“, прича Владимир Куваља.
Када је видео сузе у очима руске такмичарке док стоји на победничком трону и слуша и пева химну своје земље, Куваља је, како каже, знао да је урадио праву ствар, без обзира на могуће негативне последице и суспензије у међународним такмичењима.
Према његовим речима, током церемоније нико од спортиста и учесника у такмичењу није негативно реаговао на гест организатора, јер је реч о људима који су заинтересовани за спорт, а не за политику.
„Сви знамо да је ово што је урађено у Русији и њеним такмичарима политика. Ја сам на овај догађај и заборавио, док нисам добио извештај после шампионата, у којем је једна од ставки била озбиљна, а тицала се управо пуштања руске химне. Приметио сам тада да трка Београд – Бањалука, као и остали међународни догађаји које ми организујемо, нису у календару Светске бициклистичке организације, те да смо под суспензијом до даљњег“, објашњава Куваља.
Одбио да се извини
Он додаје да је током конгреса Светске бициклистичке организације у Француској имао могућност да објасни свој гест и да се званично извини, али да је то одбио.
„Људи из Светске бициклистичке организације су били коректни, занимало их је да ли је разлог политичке природе, а ја сам им објаснио да сам то урадио од срца. Тражио сам да суспензија иде на мене лично, а не на организацију којом управљам, јер сматрам да то не треба да доведе у питање догађаје које ми организујемо“, истиче Куваља.
Он поручује да је недопустиво да се због грешака и ставова појединаца кажњавају цели народи, или спортисти одређених земаља, јер је основни циљ спортских такмичења пре свега неговање пријатељства.
„Што се тиче Русије и Србије, као и наших народа, трпимо и трпећемо сигурно још дуго ову неправду Запада, али морамо издржати. Ово је мали допринос који сам ја могао да дам и да покажем и да неке мале земље и мали људи могу да помогну чак и великој Русији, уколико им је до тога стало“, закључује спортиста.
Владимир Куваља је бивши југословенски и сада босански бициклиста из Републике Српске, спортски менаџер, првак Југославије у бициклизму 1993, 1994. и 1996. године, а првак Босне и Херцеговине 2012. године. Од 2016. је на челу Балканске бициклистичке уније.