ФИБА је пре пет година увела нови систем квалификација за Европско и Светско првенство, који је на снагу ступио годину дана касније, и свима је било јасно да је он неодржив на дуже стазе – и то из више разлога.
Први и основни је тај што челни људи Међународне кошаркашке федерације нису успели да склопе договор са НБА и Евролигом, те у квалификацијама, које се играју у току сезоне, најбољи кошаркаши не могу да носе дресове националних тимова.
Ако најбољи кошаркаши, односно они који играју у НБА и Евролиги, не могу да помогну репрезентацији у походу на Европско или Светско првенство, која је онда поента такмичења?
Ово је било питање које се од старта постављало, а актуелно је и пет година касније када је кренуо нови циклус квалификација за Мундобаскет, који ће се одржати 2023. године у Индонезији, Јапану и на Филипинима.
То што не могу да играју најбољи европски кошаркаши, повлачи да утакмице не могу да суде ни најбољи арбитри, што нас доводи до тога да на јако важним мечевима правду деле судије које немају нити ауторитет, нити знање и искуство за такве типове дуела.
Класичан пример тога имали смо у дуелу Србије и Летоније где су судије имале својеврсни шоу са небројано дискутабилних одлука, а, без да будемо пристрасни, већина је била на штету екипе Светислава Пешића.
Владимир Кузмановић, бивши српски кошаркаш, за Спутњик је говорио о овом проблему који траје ево већ четврту годину.
Бивши српски кошаркаш Владимир Кузмановић
© Фото : Скриншот / Јутјуб / Мондо
Разговор са бившим функционером у Кошаркашком савезу Србије започели смо од његовог виђења утакмице две селекције.
„Невероватна утакмица, пре меча не бих веровао да можемо да постигнемо 100 поена, с обзиром да су играчи имали мало времена за припрему. Момци су показали изузетну енергију, изузетан таленат у нападу... Одбрана је нешто што нас је увек красило, али ово су ванредне оклоности где тренер не може да припреми све одједном. Верујем да је свима драго што је Србија победила, јесте једним поеном (101:100), али играли смо против хомогене екипе и гледати онакву утакмицу био је спектакл. Да ли је то рецепт како ће играти репрезентација у наредном периоду... наравно да није, тога је свестан и Пешић. Једино што је важно јесте победа, па макар и једним поеном“, рекао је Кузмановић за Спутњик.
Убрзо затим разговор је кренуо у правцу сукоба Евролиге и ФИБА који траје већ дуги низ година.
Кузмановић је истакао оно што је срж проблема, а то је да су репрезентације које немају евролигашке или НБА кошаркаше, у великој предности у односу на тимове који за сваки „прозор“ крпе тимове.
„Био сам у Кошаркашком савезу Србије 2016. године када је предочена ова идеја, и имао сам став да је потпуно нелогично. Ако нема најбољих кошаркаша, онда нема сврхе и смисла организовати нешто овако, пошто се фаворизују екипе које немају кошаркаше у НБА или Евролиги. Без обзира колико нека екипа по саставу била лошија од Србије, довољно је способна да у оваквим утакмицама, усред сезоне изненади и победи“.
И, то се и десило првог дана квалификација. Белорусија је победила Турску, Естонија је изненадила Немачку, а Велика Британија је била боља од Грчке.
Да ли би се ово десило да су тимови били комплетни?
„Са аспекта љубави према кошарци, наравно да би ме обрадовала победа Белорусије против Турске, али то није реално стање. То је само био момента у ком је Белорусија имала среће што је Турска била без половине најбољих кошаркаша. Наравно, десиће се да се утакмице играју и на крају сезоне, и онда ће та Турска бити у пуном саставу. Самим тим што је некоме путем жреба запало да игра са Турском на крају квалификационог циклуса, он страда јер ће Турци бити у пуном саставу. Ништа није легитимно, ништа није квалитетно довољно да бисмо сви у овом уживали“, истиче Кузмановић.
Једина предност, а то каже и наш саговорник, је та што су дворане углавном испуњене и што народ има шансу да чешће гледа репрезентацију уживо. Али...
„Зар није још лепше да екипе буду у пуном саставу, да се осмисли такмичење које има апсолутни легитимитет, да играју најбољи кошаркаши, и онда би видели да је стање ствари мало другачије. Највећа мука пада на терет репрезентација које имају велики број кошаркаша у НБА и у Евролиги“.
Неизбежна тема су судије о којима смо писали на почетку текста.
ФИБА судија и Родион Куруц – детаљ са утакмице Србија - Летонија
© Фото : ФИБА
„Самим тим што нису најбољи кошаркаши, нису ни најбоље судије. Све да би се попунила форма једног такмичења, које није наишло на разумевање великог броја чланова ФИБА, али шта је ту је, вероватно нису имали снаге и могућности да се боре против тога“.
„И судије долазе из миљеа где суде одређени ниво утакмица. Ми можемо да мислимо и ово и оно о Евролиги, али то је најквалитетније такмичење у Европи. У самом старту ту долазимо до проблема јер су неке утакмице претешке за искуство које доносе одређене судије. Отуд невероватан број грешака, не бих да будем пристрасан и да кажем да је више на штету Србије, али реално и Пешић и Банки (селектор Летоније) могу да причају о судијама јер је било сијасет нерезонских одлука. Теодосић је у праву када каже да су и они жива бића и да греше, али за овакав ниво потребан је мањи број грешака. Сагласан сам да и судије напредују кроз овај ниво такмичења, али ово није полигон за обуку судија“, додао је Кузмановић.
Иако се чини да је немогуће да се две стране договоре, ФИБА и Евролига лако могу да нађу компромис, само је питање како ће се финансије да се распореде.
„ФИБА је била власник Евролиге, али продали су је, ако се сећам, за 400.000 евра. То значи да у том тренутку није постојала визија шта ће бити са Евролигом. Такмичење се препустило другоме, ево траје 20 година, и долази се до тога је ипак било исплативо и реално такмичење. ФИБА, не желећи да покаже да је испала глупа у друштву, покушава то сада да надомести. Да сам ја ФИБА, пришао бих борду Евролиге и рекао: 'Желим да се зовете Евролиге ФИБА, дајем 49 одсто средстава'. Мислим да би сви пристали, али добити нешто зато што је некада било ваше. То не може“.
Неке последње информације које долазе из света кошарке говоре нам да би две стране могле ускоро да се договоре, макар по питању календара, те да кошаркаши из Евролиге могу да играју квалификације, али све је још далеко, а играчи су ти који трпе.
Алекса Раданов, Алекса Аврамовић и Милош Теодосић
© Фото : ФИБА
„Надам се договору дуги низ година. Ово све одвлачи енергију и квалитет. Заволели смо кошарку јер је један од најатрактивнијих спортова, па када дође Светско првенство, просто не знаш коју би пре утакмицу гледао. Овим системом такмичења фаворизују се мале репрезентације, компактније, које немају проблем током прозора. Ретке и дођу до завршнице, јер се велики ипак консолидују, али потребан је разговор, поделити надлежности, чак и ту добит, постати једна породица“, каже Кузмановић.
„У Евролиги имамо 18 екипа које размишљају о бизнису, искључиво гледају све кроз зараду и профит која мора да се врати... ФИБА ипак није таква организација, базирају се на идејама космополитанства – цео свет игра кошарку, кошарка је спорт није посао... Ту су два сукоба, две струје и бојим се да има превише људи у ФИБА које нису из кошаркашких земаља, те не познају најбоље тематику“, додао је.
То је и главни проблем у ФИБА, јер да се питају људи који су некада били кошаркаши и који познају стање, вероватно не бисмо добили овакав систем такмичења.
„Желео бих да кошаркаши воде главну реч, а не други“, закључио је наш саговорник.
Велики је проблем што се четврту годину заредом пишу исти текстови, са истим проблемом, а нико из ФИБА, али ни Евролиге, нема слуха.
„Терор“ је настављен и ове јесени, а баш као и у претходним циклусима жртве су кошаркаши, жртва је кошарка.