На седници Одбора за финансије, на којој је разматран у појединостима предлог измена и допуна Закона о порезима на имовину, повела се полемика око тога због чега се плаћа већи порез на имовину.
Посланик Михаило Јокић, из Посланичке групе „Александар Вучић – за нашу децу“, рекао је да је реч о порезу на имовину на стамбене објекте и да, по његовом мишљењу, сви могу да кажу да су скоро све локалне самоуправе подигле цену и да се плаћа већи порез, уз образложење да је скочила цена квадратног метра.
„Али порез на куће не зависи само од квадратног метра већ и од пореске стопе, која не може бити већа од 0,4 одсто, а она се код многих локалних самоуправа клизала и повећавала. Залажем се да то не буде образложење (да је порез већи због цене квадрата) и да се то локалним самоуправама појасни. Али ништа се не ради на томе да се тај приход који локалне самоуправе добијају повећа тако што ће се проширити обим (обухват), јер велики проценат људи у локалним самоуправама не плаћа тај порез или га не плаћа у одговарајућем износу“, рекао је Јокић.
Такође, тврди да сви који живе ван Београда знају да је тако и да мисли да је вероватно тако и у Београду.
Каже да је локалним самоуправама најлакше да „онима који плаћају – подигну порез, и да га и даље плаћају“.
„Тражим да се локалним самоуправама постави тај задатак (да се повећа обухват). То су ти изворни приходи за које мора да се бори локална самоуправа, а има начина, јер познати су параметри и ресурси. Само би требало из Министарства финансија да им скрену пажњу да је најлакше урадити ово што оне раде. Али, ако се боримо за то да се повећају плате грађанима и животни стандард, онда им не треба по тим ставкама узимати, ако то није потребно“, навео је Јокић.
Министар Мали је одговорио да порез на имовину представља највећи изворни приход локалних самоуправа, ако се изузму трансферна средства које добијају са централног нивоа власти.
„Тренутна ситуација на терену је таква да су многе локалне самоуправе много тога урадиле када је обухват у питању и већина председника општина, са којима ја разговарам, немају намеру да повећавају пореске стопе него да повећају обухват“, рекао је Мали.
Истакао је да није тачно да локалне самоуправе повећавају пореске стопе, већ да повећавају обухват и да им у том послу доста помаже дигитализација катастра, то јест сателитски и многи други снимци.
Министар је рекао да је држави, по његовом мишљењу, веома тешко да ограничи локалне самоуправе по питању наплате порез на имовину, јер би то било мешање у њихову надлежност.
„Не бих се мешао у њихове изворне приходе, то је на њима. Нисте у праву да се повећавају пореске стопе, већина повећава обухват, а не пореске стопе“, навео је Мали.
Такође, истакао је да би била права конфузија ако би се пореске стопе мењале на основу раста или пада вредности квадрата.
„Конфузија би била када би било – ако порасте цена квадрата, онда ћу да смањим пореску стопу, а што је могуће, па онда ако следеће године падне цена квадрата, да повећам пореску стопу...“, додао је Мали.
Министар каже да ако је скочила цена квадрата у некој општини, то значи да је она нешто инвестирала и добро урадила за те грађане.
„Начин на који се одређује порез који се годишње плаћа изгледа овако, имате пореску стопу пута број квадрата и цену квадрата. Чињеница јесте да цене квадрата расту у готово свим локалним самоуправама. Ако расту цене квадрата расте и ниво богатства у локалној самоуправа и онда и треба да платите већи порез на имовину, зато што је та општина нешто добро урадила за грађане, чим је порасла цена квадрата“.
Зар није логично да се у том случају плати већи порез на имовину, запитао је Мали.
„Када направите прве две линије метроа, када се сусретну у Миријеву, па кад скочи цена са 1.000 на 1.600 евра по квадрату, зар то не онда не одсликава вредност те имовине на коју се плаћа порез на имовину“, закључио је министар Мали.