Случај Ламанш: Шта је права позадина кризе у односима Париза и Лондона

Француска је, наиме, јавно писмо британског премијера у коме је председнику Макрону предложио кораке којима би се избегло понављање трагедије од среде оценила као неприхватљиво, формално лоше и са неприкладним садржајем. Уместо писаног одговора Џонсону, Париз је одлучио да откаже гостопримство британској министарки унутрашњих послова Прити Пател на предстојећем министарском састанку у Француској о питањима илегалних миграната.

Према речима дописника српских медија из Лондона Синише Љепојевића, иако јесте крајње необично да један државник пише јавно писмо другом државнику, очигледно је да досадашњи разговори поводом вишегодишњег проблема који Велика Британија има са мигрантима који долазе из Француске нису уродили плодом, па се Џонсон одлучио на један овако драстичан корак у стандарду политичке културе.

„Француска је дозволила одређене просторе који су екстериторијални и одакле француска полиција практично помаже тим мигрантима да се пребаце у Велику Британију. Лондон је пак, иако више није у Европској унији, пристао да те људе прихвата јер је то у корпусу људских права. Међутим, број имиграната који долазе у Британију био је један од најозбиљнијих разлога да већина Британаца гласа за излазак из Уније, па они тумаче да их је влада Бориса Џонсона, која је дошла на власт на таласу „брегзита“, на неки начин издала. Тако да ово постаје једно озбиљно унутрашње политичко питање у Великој Британији“, објашњава Љепојевић.

У том смислу се, како додаје, ова криза се користи у политичке сврхе.

„Односи између Британије и Француске заоштрени су још од „брегзита“ јер је Француска предводила тај отпор према изласку Британије из ЕУ, а ово сада је само још једна фаза тог заоштравања. Она је истовремено и најозбиљнија јер је 27 људи изгубило живот, али неку врсту затегнутости односа обе државе ипак користе за унутрашње политичке прилике. Наиме, Макрона чекају избори, а влада у Британији има једну врло динамичну судбину и свакога дана јој се нешто лоше или добро догађа“, оцењује Љепојевић.

На сличан начин размишља и истраживач Института за политичке студије Душан Гујаничић који оштру француску реакцију на писмо британског премијера види као кулминацију процеса који траје већ годинама, а изазван је низом нерешених питања између Париза и Лондона, као и између Британије и остатка Европске уније након „брегзита“.

„Проблем миграната на релацији Француска-Велика Британија додатно је погоршан након „брегзита“, а када се на ово дода криза између Париза и Лондона у погледу дозвола за француске рибаре у територијалним водама Велике Британије и историјска позадина односа двеју земаља где не треба много повода да нека стара ривалства поново избију на површину, онда је ово нека врста логичног финала тог процеса. Тако да је ова трагедија дошла је као нека врста окидача за пребацивање одговорности, поготово ако се узме у обзир извесна непредвидивост Бориса Џонсона, али и увек присутна жеља француског председника Макрона да се прикаже као јак лидер, поготово у светлу председничких избора идуће године“, каже Гујаничић.

Према јачини француске реакције, примећује наш саговорник, делује да је ова трагедија била само повод који се чекао да се заузме још оштрији став према Великој Британији.

„Али, треба имати на уму да је француски председник већ заоштрио односе са Аустралијом због споразума Аукус, споразума са САД коме припадају и Британци. У том смислу Макрону одговара да на том спољнополитичком плану „билдује мишиће“, односно да многе слабости унутрашње политике покуша да надомести једним робуснијим наступом на пољу спољне политике, у овом случају према Британији. Са друге стране, чини ми се да се влада у Лондону и сам премијер Џонсон нису превише узнемирили због реакције Париза, па верујем да и једној и другој страни заправо одговара да неко време остану „ушанчене“ у својим позицијама“, оцењује Гујаничић.

Иако је ова криза, верује наш саговорник, показатељ да постоји латентна тензија између Лондона и Париза, она ипак не може да прерасте у нешто што Британија и Француска не могу средњерочно или дугорочно посматрано да реше.

„Са друге стране, овде се показује и начин размишљања великих сила када се деси нека трагедија, па се пред светским и домаћим јавним мњењем увек приступа пребацивању одговорности на другу страну“, истиче Гујаничић.

Љепојевић сматра да односи Велике Британије и Француске заправо нису тако затегнути како изгледа.

„Примера ради, пре два или три месеца Велика Британија је послала једну војну јединицу у Мали у Африци да помогне француској војсци у обезбеђивању пруга и рудника, што говори да сарадња постоји и да ти односи ипак нису толико затегнути. Такође, иако су након ове трагедије прве реакције биле доста агресивне са обе стране, треба се сетити да је после доста оштре изјаве француског председника Макрона у Риму поводом Џонсоновог писма, уследила и његова изјава да ипак треба разговарати са Великом Британијом. Тако да је он ипак мало попустио“, каже Љепојевић.

Он је мишљења да ће разговори о илегалним мигрантима ускоро бити настављени, а да ће неки од предлога које је британски премијер изнео у писму бити реализовани.

Британски премијер предложио је активирање заједничких патрола како би се спречило да већи број бродова напусти француске обале, као и примену најнапредније технологије попут сензора и радара. Предложене су и узајамне поморске патроле у међусобним територијалним водама и надзор из ваздуха, већа сарадња заједничких обавештајних служби, као и преговори о постизању споразума о повратку избеглица између Уједињеног Краљевства и ЕУ.