Златне резерве Србије износе више од 37 тона и сво злато се од пре неколико месеци налази у земљи, пошто је повучена и последња тона из иностранства, тачније из Берна у Швајцарској и из Лондона, саопштила је гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.
Сво злато из иностранства враћено кући
Када се крајем јула наше злато нашло у трезору НБС, она је објаснила да је у условима појачане глобалне неизвесности наша централна банка желела да додатно повећа његову сигурност и доступност.
Златна грозница нас није заобишла ни током пандемије, као што је то било и у време финансијске кризе 2008. године када је вредност злата порасла 280 одсто и иако се после ударне кризе стабилизовала и даље је остала увећана за око 200 одсто.
Професор банкарства на Београдској банкарској академији, Бранко Живановић, напомиње да је од јануара 2020. године на самом почетку пандемије ковида вредност злата била око 1500 долара за фину унцу да би најскупље било у августу прошле године када је његова цена била 2100 долара за унцу.
Током ове године, када се, како каже за Спутњик, свет свикао на пандемију и спласнуо страх од непознатог, а вакцине почеле да дају резултате, ситуација се стабилизовала. Поново је почело инвестирање и у друге видове резерви, па је злату цена током 2021. пала. Оно се у периоду јануар-јул котирало између 1900 и 1950 долара за фину унцу да би му цена током новембра била око 1800 долара, каже он.
Злато је злато - увек
У кризним врменима злато је стратешка резерва којој расте цена
© AP Photo / Petr David Josek
У сваком случају, и у кризним и у некризним временима, у структури монетарних резерви сваке државе, злато игра значајну улогу, истиче наш саговорник, наводећи да га државе депонују у трезорима својих централних банака као стратешку резерву.
„Када кризна времена дођу, када поједине валуте могу да депресирају, да губе на вредности, девалвирају, када поједине државе и привреде губе кредитни бонитет, не дају више такве камате на своје емитоване хартије од вредности и мањи су ти доприноси, у том тренутку злато постаје атрактивније. Постаје последње уточиште, јер оно последње губи вредност, стратешка је резерва“, каже Живановић.
Он истиче да иако је после 1976. са падом такозваног бретонвудског монетарног система укинут златни стандард чиме је злату дејуре одузета монетарна улога и статус резервне валуте, оно дефакто никада ту монетрану улогу није изгубило.
Увећане златне резерве
У појединим кризним годинама постајало је много атрактивније од било ког вида девизних, односно монетраних резерви. То што никада неће изгубити вредност његова је, како каже, највећа предност.
Резерве Србије у злату су, по речима гувернерке НБС, крајем јула чиниле 12,4 одсто укупних девизних резерви НБС у односу на 5,7 одсто колико су износиле на крају 2012. године. У истом периоду његова количина је више него удвостручена, док је његова вредност утростручена и сада износи 1,8 милијарди евра, казала је тада Табаковићева.
То што је НБС све златне резерве Србије повукла из иностранства и вратила кући, Живановић каже да је нешто што прати кризна времена.
Како је и сама гувернерка напоменула, тренд репатријације златних резерви из трезора америчког Феда, Банке Енглеске, швајцварских и других банака, где углавном леже, што такође кошта, присутан је последњих неколико година. Враћале су их и Немачка, Холандија, Аустрија, Пољска, Мађарска...
„Свако се тако осећа сигурнијим јер у посткризној перспективи која није сваки пут извесна и сасвим предвидива, најбоље је да тај новчани, монетарни медијум пар екселанс, који је сто посто сигуран и никада не може изгубити на вредности, држите у својим централним банкама, у својим трезорима, под контролом“, објашњава наш саговорник.
Некима га нису дали
Не треба занемарити ни податак да се дешавало и то да држава не може да повуче своје златне резерве када хоће. Најсвежији је пример Венецуеле којој је Британија одбила да врати злато из Банке Енглеске јер није признала власт Николаса Мадура, сматрајући изборе из 2018. нелегитимним.
Француска је уочи Другог светског рата тајно однела највећи део свог злата у САД, плашећи се Немаца. Када су нацисти поражени, САД су одбиле да га врате јер депонент није била држава него приватна лица. Француски председник Шарл де Гол успео је да врати 4.400 тона драгоценог метала само у замену за америчку валуту, односно морао је да плати за француско злато.
Индија је током кризе 1991, да би избегла неиспуњење обавеза, као осигурање кредита послала осам тона злата Банци Енглеске. Индија је вратила дугове, али је, према писању „Политике“ злато остало у Лондону, јер „није било безбедно да се транспортује”.
Резерве Србије у злату чине 12,4 одсто и његова количина је удвостручена у односу на ону пре девет година
CC0 / Pixabay /
Још ћемо куповати
НБС не само да је повукла злато, него је најавила да ће га и убудуће куповати с циљем да ускоро обезбеди резерве од 50 тона.
Одлуку наше централне банке да и даље повећава удео злата у структури својих девизних, односно монетарних резерви професор банкарства види као природан и добар потез јер значајно не мења структуру резерви. До тога би, како каже дошло када би злато чинило више од 20 одсто наших девизних резерви, што би друге збуњивало. Питали би се због чега гомиламо толико злато, с обзиром на то да је реч о, како каже, такорећи једном стерилном богатству.
Има и слабости
Злато, као истиче, уз добре стране има и мане.
„Његова слабост је што када се ситуација стабилизује, његова цена пада, његово обезбеђење, транспорт, сервсирање је јако скупо, оно је тешко за свакодневно трансферовање у новац и оно је искључиво стратешка, неоперативна резерва“, објашњава Живановић.
А у томе што неке велике државе већ неколико година гомилају златне резерве види геополитичке разлоге.
Србија свакако у те групе земаља не спада и садашњу политику, сматра он, треба да задржи каква јесте. Треба да има одређени проценат златних резерви које гарантује стабилност, а никако ићи у екстреме и гомилати их без смисла и потребе, оценио је саговорник Спутњика.