Манастир је добио назив по планини Белој на којој се дуго задржава снег. У зимском периоду манастир се стапа са белином пејзажа.
Године 1891. у знак сећања на „чудесно избављење царевића Николаја од опасности у Јапану“ц на Белој планини је подигнут крст, у народу прозван Царски, висине 10,65 метара.
Затим се јавила идеја о градњи манастира. Место будуће градње освештано је 1893. године. Међутим, три године након изградње цркве, 1897. године прогутао је пожар, јер је била направљена од дрвета.
Године 1902. на Белој планини положен је камен темељац за нову цркву. Огроман храм је дуго грађен да би отворио врата за вернике 1917. године. Након доласка бољшевика на власт дошло је тешко време и за цркву, па је манастир затворен 1923. Црква је повратила своју имовину након пада комунистичке власти, а деведесетих је започета обнова манастира који данас плени својом лепотом.