Према његовим речима, тренутно у Европи истовремено постоји више хибридних претњи, једна од њих је мигрантска криза на границама Белорусије са Летонијом, Литванијом и Пољском, а друга је концентрисање руских трупа у близини границе Украјине.
„Важно је да Европска унија и НАТО прате ситуацију у близини граница Украјине и дају Русији сигнал да се у случају ескалације очекују врло јасне последице“, рекао је Каринш на конференцији за новинаре у Риги после састанка са председницом европске комисије Урсулом фон дер Лајен и генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом.
НАТО прети санкцијама Русији
Са своје стране, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг запретио је Русији санкцијама у случају да примени силу на граници са Украјином.
„Ако Русија одлучи да употреби силу, то ће несумњиво изазвати узвратне акције и последице. Ми ћемо показати своју вољу и снагу, а последице ће бити исте као и раније, након нелегалне анексије Крима 2014. године. Тада су савезници НАТО-а и Европска унија увели оштре финансијске и економске санкције Русији. Такође од тада примењујемо одредбе о колективној заштити, најстроже од периода Хладног рата“, рекао је Столтенберг.
Он је додао да је још пре 18 месеци предложио организовање састанка НАТО-а и Русије.
„Разговарали смо о необјашњивом и неоправданом војном јачању Русије у близини Украјине. Позивамо Русију да буде транспарентна, смањи тензије и позивамо на деескалацију. НАТО остаје на опрезу“, рекао је Столтенберг.
Он је додао да НАТО позива Русију на деескалацију, „јер је повећано руско присуство у близини украјинских граница нешто веома алармантно из више разлога. Један од њих је што оно није објашњено. Видимо концентрисање снага које је необично“.
Кијев и западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног интензивирања „агресивних дејстава“ Русије у близини граница Украјине. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија премешта трупе унутар своје територије и по сопственом нахођењу. Према његовим речима, то никоме не прети и не треба никога да брине. Москва је више пута изражавала забринутост због повећавања снага НАТО-а у Европи. Кремљ је истицао да Русија ни за кога не представља претњу, али да неће занемаривати дејства која су потенцијално опасна по њене интересе.
Неколико хиљада миграната последњих недеља се окупило на граници Белорусије и Пољске у нади да ће стићи до земаља Европске уније. Пољске власти појачале су граничну безбедност, кон центрисале војску и осујетиле покушаје илегалних имиграната да уђу у земљу, окривљујући Минск за мигрантску кризу. Све ове оптужбе Белорусија демантује, тврдећи да Пољска насилно протерује мигранте на територију белорусије и вештачки заоштрава ситуацију са избеглицама.