Сирија и Израел су 1974. године потписали споразум према коме је Сирија повукла такозвану линију „Браво“, а Израел линију „Алфа“. Између њих је зона раздвајања у којој нема право да се налази ниједна од страна. Од тада су положаје на Голанској висоравни контролисале трупе Уједињених нација, док их нису постепено истиснули милитанти. Од 2012. године они су царовали регионом док тамо није стигла руска војска 2018. године.
Начелник Главне управе војне полиције Министарства одбране Русије, генерал-пуковник Сергеј Кураленко рекао је да су поразом терориста створени услови за обнављање мисије УН. Мировне снаге УН су у пратњи руске војне полиције 2018. године извеле прво патролирање у зони раздвајања након шест година.
„Демилитаризована Голанска висораван је специфична по томе што ниједна држава света нема право да се налази у тој зони осим снага УН. Стога је донета одлука да снаге војне полиције извршавају задатке на Голанској висоравни“, објашњава Кураленко.
Тако се на хоризонту Голанске висоравни појавила једина застава на читавој тој територији – руска.
„Данас људи не гину у подручју Голанске висоравни. Људи виде да ако је тамо руска застава значи мирно је у том региону, постоји заштита. То, вероватно, и јесте симбол руске заставе – снага, моћ, државност, заштита становништва“, истиче генерал-пуковник.
Током Шестодневног рата 1967. године Израел је одузео Сирији Голанску висораван и окупирао је, а 1981. године једнострано прогласио анексију те територије.
Председник САД Доналд Трамп је потписао декларацију о признавању суверенитета Израела над Голанском висоравни, током сусрета с израелским премијером Бенијамином Нетанјахуом. Русија је осудила одлуку САД.