„Битка за Вуковар“ биће „пуцачина“ из првог лица заснована на бици за тај град и његовом паду. Развија је тим „Кро гејм девс“, који је најавио да ће бити утемељена на историјским чињеницама и да ће у игри бити приказани припадници ЈНА и „разне паравојне и самопроглашене четничке формације с припадајућим симболима и униформама“.
Видео игра биће на енглеском језику и моћи ће да се преузме бесплатно, а требало би да буде завршена за четири године.
„Битка за Вуковар“ – на клик од антисрпства
Група програмера тврди да ће игра да послужи пре свега као едукативно средство за децу и младе, односно за „усађивање позитивних и племенитих вредности исказаних у судбинама хероја одбране Вуковара, у нади да се страхоте из 1991. више никада неће поновити“. Како су навели, у израду игре укључени су многи Вуковарци и други који су изгубили вољене...
Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић сматра да ће та игра бити још један део наратива о „домовинском рату“ у Хрватској, који није склон ревизији, а у ком Вуковар и „Олуја“ играју кључну улогу.
„Игра ће имати и елементе хрватске реалне одбране града, али ће сигурно бити у склопу тог генералног наратива, у ком се инсистира на агресији тзв. ЈНА, док ће сви елементи српских жртава, наравно, бити игнорисани. Тако је зато што се Вуковар у том наративу представља као хртваски Стаљинград“, предочава Пановић за „Спутњик“.
Историчар Милош Ковић предочава да видео игра „Битка за Вуковар“ може да се посматра као још једно средство уобличавања хрватског националног идентитета, заснованог на ратовима из деведесетих година, у ком је примарно антисрпско осећање.
„Видео игра таквог садржаја била би намењена, морам то тако да кажем, усађивању мржње међу младим људима, мржње према њиховим суседима, не само Србији, него и Србима који и даље живе у Хрватској. Последице уношења таквих садржаја у игре које су намењене деци и младима су немерљиве“, упозорава Ковић.
Историчари страхују да би таква игра могла да распири мржњу међу младима.
© AP Photo / Darko Vojinovic
Корак даље од помирења
Пановић оцењује да ће карактер игре делимично бити пропагандни и да ће утицати на неговање традиције „домовинског рата“:
„Наравно да то неће допринети никаквом помирењу. Помирења нема. Мислим да су све иницијативе на прагу тог помирења губљење времена и да треба, једноставно, пустити време да пролази, а новим хушкањима не треба да се провоцирају старе ране“.
Ковић додаје да је у овом тренутку потребно објективно, мирно и разложно сагледавање прошлости, пре свега ратова из деведесетих година, а не усађивање непријатељства и мржње у младе људе.
„Академска историографија настоји да објективно и непристрасно проучи прошлост. С друге стране, постоје ти садржаји који су ’популаризаторски’. То је тзв. популарна историја и то је тешко контролисати. На савести оних који се тиме баве је да не злоупотребе историју. Ово је, наравно, школски пример злоупотребе прошлости и жао ми је што је тако“, истиче Ковић.
Хрватски медији преносе да су развијање игре подржала удружења вуковарских бранитеља и челници Вуковара и да би тај тим у будућности могао да развије и игре које би покривале, како кажу, „напад на Дубровник, прву поморску битку, напад на Госпић, операције ‘Бљесак’ и ‘Олуја’“...