Најпрестижнија фудбалска награда отишла је у руке Аргентинцу, а његов највећи ривал у тој трци био је нападач минхенског Бајерна.
У коначном збиру гласова Меси је добио 613, а Левандовски 580, иако је општи утисак да иза себе има сезону у којој је забележио боље резултате од бивше легенде Барселоне и актуелног члана Пари Сен Жермена.
Левандовски је у календарској години постигао 47 голова на 44 утакмица за клуб и репрезентацију, био је најбољи стрелац у Бундеслиги, Лиги шампиона и Купу Немачке те директно помогао свом тиму да освоји историјску триплу круну, тријумфовавши у сва три такмичења.
Уз то, добио је награду ФИФА за најбољег играча, а Франс фудбол, утицајни магазин који је покровитељ Златне лопте увео је награду за најбољег стрелца, како би делимично исправио неправду.
Али, слаба је вајда од тога.
„Левандовски је заслужио Златну лопту исто колико и трофеј за најбољег стрелца јер је годинама наступао на апсолутно највишем нивоу. Честитке Месију, али чак и без Златне лопте Левандовски је одавно стигао на Олимп фудбалских великана“, рекао је легендарни голман Оливер Кан.
Свој став је изнео и Лотар Матеус.
„Уз дужно поштовање Месију и осталим конкурентима, Левандовски је заслужио награду. Година има 12 месеци, а не само онај у ком је Меси имао највећи успех. Ја сам навијач Месија, али он не блиста на терену. Искрено, ја не разумем овај свет“, рекао је Матеус.
Главни разлог за награду Месију, претпоставља се, је чињеница да је са Аргентином освојио Копа Америка, али је јасно и да је током календарске године имао паклене тренутке, пре свега у Барселони коју је напустио, а не прославља се ни у редовима ПСЖ.
Меси је током говора рекао да је Левандовски заслужио Златну лопту, али – прошле године када она није додељена пошто је сезона у већини лига прекинута због пандемије вируса корона.
Правда је требало да буде задовољена ове године, али није и постоје разлози за то који почивају у начину гласања.
Као критеријуми наведени су индивидуални и тимски успеси у календарској години 2021, даље таленат и спортски дух играча, а затим и укупна каријера играча.
Што се првог тиче – Левандовски је имао за класу бољу годину од Месија, а о степену спортског духа је готово излишно говорити ако се у обзир узме начин на који је Аргентинац отишао из „своје“ Барселоне право у пребогати Пари Сен Жермен.
Уз све, бирачко тело је „широко“, толико да готово све државе света имају право гласа, а јасно је и да фудбалско знање у свима није на једнаком нивоу и сасвим је извесно да се темељи на личном утиску, а не на јасним чињеницама.
Поврх свега, увођење нове награде за најбољег стрелца и додељивање исте Левандовском довољно говори о томе да Франс фудбол није чисте савести због своје одлуке и да је требало некако све „ублажити“.
Али, поновићемо – слаба вајда, а бламажа остаје да се памти.