Према аналитичарима на које се лист позива, Вашингтон ће имати прилику да „пошаље сигнал” Кремљу о томе какве га последице очекују у случају „инвазије на Украјину”, али у исто време Бела кућа може да предложи начин за смањење тензија. При томе, администрација Вашингтона тренутно разматра неколико варијаната за „обуздавање могуће руске инвазије“ којег се плаше у Сједињеним Америчким Државама, укључујући пружање нове војне помоћи Кијеву и нове претње увођењем санкција Русији.
Америчка администрација нада се да ће окупити савезнике пред „руском претњом“ током састанка америчког државног секретара Ентонија Блинкена са министрима спољних послова земаља НАТО-а у Риги.
„Разговараћемо о нашој процени онога што се дешава на граници Русије и Украјине, разговараћемо о томе које су опције могуће и шта НАТО може да уради“, изјавила је помоћница државног секретара за Европу и Евроазију Карен Донфрид, преноси лист.
Званичници вашингтонске администрације покушавају да развију приступ који неће значити смиривање Русије, али који такође неће изазвати значајно повећање тензија, додаје се у чланку.
Вашингтон такође проучава могућност личног састанка председника САД и Русије у првој половини 2022. године, истиче „Вашингтон пост“ позивајући се на своје изворе. Такав потез може помоћи да се купи време за окупљање савезника на Западу или помоћи у оживљавању „скоро мртвог политичког процеса“ решавања војног сукоба у источној Украјини, закључује се у чланку.
„Вашингтон је такође разматрамо могућност личног самита Бајдена и Путина у првој половини 2022. године... Тему могућег сусрета дотакао је и директор ЦИА Вилијам Бернс током посете Москви почетком месеца“, додаје се у чланку.
Бајден је недавно изјавио да ће највероватније разговарати са колегама из Русије и Украјине, Владимиром Путином и Владимиром Зеленским. Руски званичници раније су саопштили да је разговор Бајдена и Путина могућ до краја ове године.
Кијев и западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног интензивирања „агресивних дејстава“ Русије у близини граница Украјине. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија премешта трупе унутар своје територије и по сопственом нахођењу. Према његовим речима, то никоме не прети и не треба никога да брине. Москва је више пута изражавала забринутост због повећавања снага НАТО-а у Европи. Кремљ је истицао да Русија ни за кога не представља претњу, али да неће занемаривати дејства која су потенцијално опасна по њене интересе.
Изјаве о „руској претњи” периодично дају западни политичари, најчешће из балтичких земаља и Пољске. Русија је више пута изјављивала да никога не намерава да нападне, а изјаве о „руској агресији“ користе се као изговор да се што више војне технике НАТО-а постави у близини руских граница.