Политички аналитичар Драгомир Анђелковић напомиње да Фон Крамонова, иако члан немачке партије Зелених који преузимају Министарство спољних послова Немачке, ипак није неко ко може да говори у име немачке спољне политике.
Русофобија Зелених се прелива на Србију
Ипак додаје да је евидентно да ће се немачка политика према Србији променити.
„Исход разговора српског и руског председника може додатно да појача њихов негативан став према нама, али њихов став према нама је и генерално негативан. Њихова русофобија је велика, што додатно појачава и однос према нама“, каже Анђелковић.
Али мимо тога, заблуда је, каже он, да су Зелени било када били наклоњени Србији, да би се ми сад нешто изненадили њиховим ставом.
„Од свих странака у Немачкој Зелени су увек били најненаклоњенији Србима. Од агресије 1999. године до данас они су предњачили у том негативном ставу према нама, а то што смо са руским председником завршили разговоре како смо завршили, то може додатно да утиче“, верује наш саговорник.
Највећи поборници америчке политике
Анђелковић истиче да су Зелени највећи поборници америчке политике не само у Немачкој, него можда и у Европи.
„Колико год они причали о миру и екологији, заправо су они најжешћи савезници Америке“, каже Анђелковић.
Иначе, Виола фон Крамон најавила је да ће Зелени када преузму Министарство спољних послова у Немачкој имати приступ који ће бити више заснован на владавини права и „бити критичнији у погледу тога шта се дешава на терену и какви су резултати спровођења реформи“.
Како нова влада Немачке види Балкан
Такође је додала и да, „иако није на њој да предлаже шта нова министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок треба да каже Влади Србије“, сматра да би могло да дође до разлике у томе да ли ће Немачка бити за отварање кластера или не. Узгред је додала и да се „нада да ће бити повучена линија која ће рећи да ми нећемо угрожавати сопствене, европске вредности”.
То је донекле у супротности са оним што је нови кабинет у Берлину, у коме су Зелени добили пет министарстава, а међу њима и ресор спољних послова, пошто су са коалиционим партнерима социјалдемократама потписали споразум на 177 страница, где се помиње и Западни Балкан.
Између осталог, исказана је подршка европском путу нашег региона и подржан дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, као и напори у постизању трајног мира у Босни и Херцеговини заснованих на, како је наведено, очувању територијалног интегритета и превазилажењу етничких подела.