„Зашто сам постао непријатељ Запада? Не зато што сам диктатор. Зато што су сва лансирна места на којима су стајали ‘Топољи’, осим једног, потпуно очувана и још увек спремна за употребу“, истакао је Лукашенко.
Према речима белоруског лидера, „Борис Николајевич (Јељцин) је пре свега захтевао да се ове рампе дигну у ваздух, јер га је Запад притискао ─ Американци су притискали њега, он је притискао мене“.
„Рекао сам – не. Али када је притисак био екстреман, да знате, ја то могу да докажем и покажем, дигли смо у ваздух једну рампу. Она је била у шуми... Тамо су крошње које су је покривале. Ми немамо подземне силосе, већ површинска (лансирна места) и она су стајала у затвореним складиштима – све сам то сачувао. Американци и западњаци су ме стално питали – зашто? До сада никада нисам одговарао на ова питања“, објаснио је белоруски лидер.
Раније је председник Белорусије изјавио да ће Белорусија понудити Руској Федерацији да размести нуклеарно оружје на својој територији ако НАТО распореди ракете у Пољској.
Белорусији потребни С-400 и С-500
Лукашенко је додао да су Белорусији за ефикасну заштиту од ракетних напада потребни руски противваздушни ракетни системи С-400 или С-500.
„Данас потпуно покривамо наше границе својом противваздушном одбраном – Минск и тако даље. Али да бисмо били ефикасни против ракетног напада, потребан нам је С-400, а можда и С-500 “, рекао је белоруски лидер.
На питање када би ови системи могли бити испоручени Белорусији, Лукашенко је рекао: „Ту одлуку ће донети председник Путин“.
Кијев одбио предлог о граничарима
Лукашенко је навео да је понудио да се распореде белоруски граничари на граници Русије и Украјине. Шеф руске државе Владимир Путин није био против предлог, док је Кијев одбио.
„Када смо Путин и једном разговарали, када је ОЕБС послао своје посматраче, рекао сам: знате, видео сам довољно посматрача у свом животу. Ништа неће бити од њих, играће на страни Запада. Он каже: па добро. Ако они хоће, нека дођу посматрачи. И која је опција? Мени је било више него јасно шта се дешава у Украјини и који је излаз из те ситуације. Али они тада нису искористили овај излаз, укључујући и то да сам чак био спреман да на 400 километара украјинско-руске границе уведем своје граничаре“, рекао је он.
Према његовим речима, он је био спреман да покрије ту границу.
„Када је Путин долазио у Минск, разговарали смо о овом проблему. Ви, каже, заузимате неутралан став. Нећу имати ништа против. Али Украјина је била против. Односно, све нормалне иницијативе они су минирали. Добро, тада нисте веровали Лукашенку. Сада је јасно, сада је Лукашенко Путинов лакеј, како говоре. Али тада је заузимао неутралну позицију, како кажете“, приметио је белоруски лидер.
Он је напоменуо да је Украјина минирала све иницијативе, јер „они ни тада, а још више сада, не управљају сами својом земљом“.
Порошенко одбио Путинов предлог за помоћ Донбасу
Лукашенко је испричао и да је руски председник понудио бившем шефу украјинске државе Петру Порошенку помоћ у обнављању Донбаса и окончању тамошњег оружаног сукоба. Порошенко је прво пристао, али је потом одбио због спољног управљања, рекао је председник Белорусије.
Лукашенко је навео да му је Путин говорио да сукоб треба окончати, а Донбас обновити – да људи треба да живе нормално. Према његовим речима, Путин му је рекао да ће помоћи да се Донбас обнови и да то пренесе Порошенку.
Он је додао да је са Порошенком био у добрим односима.
„Кажем му: Петре, рат је код тебе, није код мене и није код Путина. На твојој земљи је и треба чинити све да се овај рат заустави. Људи страдају. Предлажем да се обнови Донбас. Путин ми је то директно рекао. Наглашавам то. Знате, Порошенко је на крају пристао. Али после месец дана, почео је да ради све обрнуто. Зашто? Зато што се налазио под спољном контролом“, истакао је председник Белорусије.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Односи Москве и Кијева погоршали су се због ситуације у Донбасу. Украјинске власти су раније више пута оптуживале Москву за мешање у унутрашње ствари земље. У јануару 2015. године Врховна рада усвојила је изјаву у којој се Русија назива „земљом агресором“.
Москва негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим. Русија је више пута истицала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.