Чувена катедрала Саграда фамилија (Света породица) у Барселони добиће 8. децембра торањ Девице Марије висок 138 метара са великом звездом од стакла и челика, други по величини торањ тог здања.
Нова звезда на небу Барселоне
Велика звезда од стакла и челика тешка 5,5 тона постављена је 29. новембра на врх деветог од 18 торњева колико их је замислио архитекта Антони Гауди. Звезда је коштала милион и по евра.
„Састављена је од отпорних материјала, има у средишту 12 пројектора и засјаће као нова звезда на небу Барселоне. Изградњом деветог торња радови завршетка катедрале су на половини пута. Преостаје пет средишњих торњева – торањ Исуса Христа, који је највиши, и торњеви четворице јеванђелиста, на којима су започети радови“, изјавио је Хорди Фаули, главни архитекта Саграда фамилије.
Финансирање завршетка радова повезано је са туризмом јер изградња базилике зависи од донација, спонзора и продатих улазница чији је број знатно смањен током пандемије. Иако су се туристи вратили у Барселону, знатно их је мање него пре ковид кризе.
„Пре краја 2023. или почетком 2024. постићи ћемо ниво из 2019. године“, предвиђа Хавијер Мартинез, генерални директор групе задужене за изградњу чувене базилике.
Најпосећенији споменик у Барселони, који је пројектовао каталонски архитекта Антони Гауди, од 2005. налази се на Унесковој листу светске баштине. Изградња Гаудијевог ремек-дела почела је 1882. а планирано је да буде завршена на стогодишњицу смрти славног архитекте 2026. године.
Гауди: Клијент није у журби
Саграда фамилија је римокатоличка базилика у готском стилу коју је почео да гради архитекта Франсеск де Паула дел Виљар 1882. године, на локацији која је у то време била километар и по удаљена од Барселоне.
Апсида је завршена пре Виљарове оставке 18. марта 1883. године. Тада је Гауди преузео одговорност за дизајн који је радикално променио. Иако је почео да ради на цркви 1883. тек идуће године је именован за главног архитекту.
На пројекту је радио више од 40 година, а последњих 15 радио је искључиво на Саграда фамилији. На примедбу да изузетно дуго траје изградња, Гауди је одговорио: „Мој клијент није у журби“. Када је умро 1926. године, базилика је била завршена између 15 и 25 одсто.
Већину Гаудијевих скица и пројеката цркве уништили су каталонски анархисти за време Шпанског грађанског рата. Унутрашњост цркве завршена је 2010, а 7. новембра те године папа Бенедикт XVI посетио је богомољу, прогласивши је мањом базиликом пред 6.500 људи; још 50.000 пратило је мису изван цркве.
Витрина – преокрет у каријери потомка казанџија
Антони Гауди познат је по јединственом стилу и изузетном дизајну, о коме сведочи више здања у престоници Каталоније. У периоду од 1984. до 2005. године, седам његових дела проглашено је светском културном баштином Унеска.
Рођен је у градићу Реус, у провинцији Тарагона 1852. Потиче из породице казанџија и котлара. Студирао је архитектуру на Вишој техничкој школи архитектуре у Барселони од 1873. до 1877. Због недостатка новца, упоредо са студијама радио је као технички цртач и понекад као дизајнер намештаја.
Дипломирао је 1878. и добио први посао за градску расвету Барселоне. Прво велико Гаудијево дело је кућа произвођача опека Мануела Виценса. Једна од витрина коју је дизајнирао за познату продавницу Кормеља у Барселони изабрана је за Универзалну изложбу у Паризу 1878. године што је био преокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија.
Еусеби Гуељ, један од уважених послодаваца текстилне индустрије у Каталонији, био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине и постао је Гаудијев главни клијент и мецена. Године 1883. Гауди преузима грађење Саграде фамилије која је постала симбол његове ревносне, аскетске религиозности.
Од кицоша до „просјака“
Гауди је цео живот посветио професији и никада се није женио. Као младић облачио се у скупа одела, јео само у најбољим ресторанима, био је чест гост у позориштима и операма широм Барселоне. Говорило се да је недруштвен, непријатан и арогантан, а сам Гауди је признао да има плаховиту нарав и да је то једина ствар коју није научио да контролише.
Залагао се за независност Каталоније, али није желео да се политички ангажује. На демонстрацијама одржаним у Барселони 11. септембра 1924. године, на национални дан Каталоније, полиција је претукла и ухапсила Гаудија. Платио је кауцију и брзо је пуштен из затвора.
Под старе дане, Гауди се променио. Јео је скромно, облачио се у стара одела и није водио рачуна о свом изгледу тако да су га на улици често мешали са просјацима. Повукао се из друштвеног живота и у потпуности се посветио послу.
„Свети Јосиф ће је завршити сам“
Гауди је 7. јуна 1926. године кренуо у свакодневну шетњу до цркве Светог Филипеа Нерија на исповест и молитву. На путу ка цркви ударио га је трамвај и изгубио је свест. Кажу да је након што га је ударио трамвај, рекао, показујући на Саграда фамилију: „Свети Јосиф ће је завршити сам“.
Због запуштеног изгледа и празних џепова нико га није препознао и послали су га у болницу за сиромашне. Пријатељи који су га пронашли следећег дана желели су да га преместе у бољу болницу али је он то одбио. Умро је 10. јуна 1926. у 74. години.
Његова сахрана је била велики догађај а гомила људи се окупила да последњи пут поздрави генијалног архитекту. Грађани Барселоне, у знак жалости за својим „најгениознијим од свих архитеката“, како је Гаудија окарактерисао његов колега Јоаким Гарсија, укинули су заувек трамвајску линију.
Сахрањен је у крипти цркве Саграда фамилија, а на његовој надгробној плочи пише: „Антони Гауди, Реус, умро у 74. години, живео примеран живот, изузетан дизајнер овог дивног здања, умро побожно у Барселони 10. јуна 1926. године, из пепела таквог човека, чекамо васкрсење мртвих“.