Британски политиколог и историчар Анатол Ливен наводи у материјалу да је у очима западних политичара Русија „ревизионистичка“ сила која наводно покушава да измени статус кво и „оспори на правилима заснован међународни поредак“.
Међутим, на Блиском истоку, где су САД посејале много раздора у протеклих двадесет година, влада другачије мишљење, истиче Ливен.
Према речима стручњака, након више година супротстављање Москве регионалној политици Вашингтона показало се основаним не само са гледишта Русије, већ и самих Американца и њихових савезника.
С тим у вези, он подсећа да се руски председник Владимир Путин противио уласку америчких снага у Ирак 2003. године, јер је предвидео распад земље због наглог раста исламског екстремизма.
„Можда је требало да Американци послушају савет Русије?“, пита се експерт.
Политиколог је као пример навео и сутацију у Либији наког свргавања режима Моамера Гадафија и устанке у Египту, Сирији и другим земљама региона 2011. године. У чланку се наводи да је Русију забрињавала победа исламиста и обнављање терористичких база.
Неки амерички званичници саветовали су тадашњег председника САД Барака Обаму да се не упушта у покушаје рушења режима Башара Асада у Сирији због ризика да би ДАЕШ (терористичка организација забрањена у Русији) могао да преузме власт, док је залагање Москве за исто то – осуђено, истиче „Форин полиси“.
Према наводима америчког медија, Москва је могла да утиче на потписивање иранског нуклеарног споразума 2015. године, а Вашингтон је могао да добије много повољнији споразум са Техераном да је послушао савете Русије о том питању још 2002-2003. године.
Историја Блиског истока показала је да бар у тој области постоји чврста основа за сарадњу двеју држава, али да Америка ради даљег развоја дијалога мора да призна да се у много наврата испоставило да је Москва у праву, а Вашингтон не, закључује аутор.