Бошњаци могу да изгубе све ако не пристану на компромис
Бошњачка политичка елита, одбијајући компромис око реформе изборног законодавства у БиХ, води дилетантску и неодговорну политику. Ипак, САД могу да наговоре Изетбеговића да пристане на компромис. Бошњаци се у односу на своје америчке савезнике налазе у подређеној позицији и одбијањем њихових захтева могу да изгубе све.
SputnikАко је судити по броју одржаних састанака, америчка администрација и ЕУ последњих дана интензивирали су активности у циљу решавања политичке кризе у БиХ. У центру њихове пажње налази се изборна реформа, питање које већ годинама оптерећује односе између Бошњака и Хрвата у ентитету Федерација. Уз то, проблем примене пресуде Сејди—Финци такође постоји десет година.
Хрватски политички прваци траже измене изборног закона како би се избегло да Бошњаци прегласавањем бирају њима подобне Хрвате, као што су учинили на прошлим изборима, када је бошњачким гласовима за члана Председништва из редова хрватског народа изабран Жељко Комшић.
Бошњаци могу да изгубе све ако не пристану на компромис
Лидери конститутивних народа са изасланицима ЕУ и САД срели су се последњих дана у неколико наврата и били су шкрти на речима након састанака. Једино су Бакир Изетбеговић, лидер СДА, и Илија Цвитановић, лидер ХДЗ 1990, изашли са изјавама. Изетбеговић да „пробосански блок јединствено иде на све или ништа“, док Цвитановић оптужује бошњачку страну за опструкцију разговора. Американци и Европљани пак објављују да су странама изнели минималне мере транспарентности које морају да буду део сваког изборног пакета.
Говорећи о Изетбеговићем ставу „све или ништа“, социолог Војислав Савић напомиње да су СДА и њој сличне странке максимално радикализовале своју реторику и своје бирачко тело.
„И они сада немају много избора да у тој ситуацији ретерирају. Они су дошли у ситуацију да је сваки компромис за њих пораз и то због реторике да БиХ мора бити унитаризована по сваку цену, тако да је свака врста договора и одступања за њих проблематична. Хрвати пак имају много простора за компромис и могу да се одрекну неких својих права или потраживања, а на другој страни да нешто добију. Срби такође имају велик простор за компромис. Ми смо навикли на компромисе, да у преговорима морају нешто да дају. Тако је било од почетка, не нашом вољом, него насиљем. Међутим, сада и Република Српска има изграђене процедуре како да се заштити и у будућности неће ићи лако да се она одриче нечега“, наводи наш саговорник.
У највећем проблему налази се СДА која ће, како Савић каже, морати да пристане на компромис, а сваки пристанак на њега, под ногама им измиче тло, које им је до сада гарантовало сигурну националистичку, унитаристичку позицију.
Срби и Хрвати су у позицији да направе уступке који се тичу функционалности институција, јер функционалност не значи нужно пренос надлежности, наводи Савић.
„То значи бољи систем. Људи се сећају механизма координације који је усвојен пре неколико година, а он омогућава неопходну функционалност за приступ ЕУ. Са друге стране, Американци имају начина да приволе Бошњаке да се понашају на одређени начин, јер су они заправо њихови једини лојални савезници. Јер ако имате страну од које у потпуности зависите и ако у међувремену изгубите њихову подршку, онда губите све“, објашњава он.
Бошњачка политичка елита, кочећи изборне реформе, води неодговорну и дилетантску политику, не желећи да БиХ постане стабилан политички простор, надовезује се професор бањалучког Факултета политичких наука Владе Симовић.
„Та политика има само две варијабле око којих се врти. Једна је показивање да је све у БиХ компликовано, немогуће и нефункционално и онда призивају интервенционизам. Са друге стране, континуирано говоре о наводној угрожености бошњачког националног бића, која не постоји, већ је обрнуто. Управо бошњачке политичке елите одсуством потребе да разговарају са другима и постижу заједничка решења угрожавају БиХ као целину“, истиче он.
Став РС — не дирати у избор српског члана Председништва
Последњих дана, специјални представник САД за изборну реформу Метју Палмер и његов европски парњак Ангелина Ајнхорст имали су низ састанака са лидерима хрватских партија Драганом Човићем, председником ХДЗ БиХ и Илијом Цвитановићем, лидером ХДЗ 1990, као и са Бакиром Изетбеговићем, лидером бошњачке СДА, али и са српским чланом Председништва Милорадом Додиком.
Прича око реформе изборног закона наметнута је захваљујући лобирању Хрватске, која је као чланица ЕУ и НАТО-а успела да наметне то питање, које је заиста велик проблем, каже Савић и додаје да избор Жељка Комшића за хрватског члана Председништва уз помоћ бошњачких гласова представља преседан и насиље над хрватским народом.
„Када је у питању положај Републике Српске у свему томе, он је прилично јасан. Битно је да се не дира садашње стање, односно избор члана Председништва из Републике Српске; проблем је да се договоре Бакир Изетбеговић и Драган Човић, односно да се Бошњаци и Хрвати договоре и ту се крије кључ решења проблема изборног закона. И сами видите да се кључни разговори воде између Хрвата и Бошњака, док Срби прилично брзо реше свој део посла“, каже Савић.
Стављање у фокус примене пресуде Сејдић-Финци и питање избора хрватског члана Председништва погрешан је приступ, сматра Симовић. Изборни закон нема само за циљ да регулише питање представљања суверених грађана, већ и да створи стабилне институције, наводи он.
Измене изборне формуле и изборног прага, питање преференција унутар изборних листа, дефинисање изборних јединица, као и питања компензационих мандата (који су се показали јако штетним), карактера мандата и техничких аспеката избора, за нашег саговорника много су изазовнија. Питања примене пресуде Сејдић-Финци и избора хрватског члана Председништва, према Симовићевим речима, нерешива су.
„Баш из тог разлога, ова питања троше јако велику енергију, исцрпљују јавни простор у БиХ, а при томе, у овом тренутку, решење није ни на видику, нити се може решити, пре свега због чињенице да бошњачка и хрватска политичка елита не могу да се договоре. Последица тога је да се не бавимо правим деловима изборног закона, који су по мом мишљењу далеко битнији за стабилност и функционалност. У том контексту сматрам да је јако битно да се фокусира енергија, пре свега српске политичке елите, да се у изборно законодавство уведу решења која ће довести до стварања стабилних парламената, функционалних и стабилних влада које су основа за једно просперитетно друштво“, наводи он.