„Култура“ - дијагноза и терапија за болести друштва

Јубиларни 170-171. двоброј часописа „Култура“, у новом модерном дизајну, представљен је данас у Заводу за проучавање културног развитка. Ново издање „Културе“ обрађује теме које се баве односом културе и филозофије, културе и креативности и културе и наслеђа.
Sputnik
„Историја уметности је историја промена. То нам је била водиља када смо размишљали о промени не само на нивоу изгледа него и концепције јединог часописа за социологију културе и културне политике у Србији. Часопис 'Култура' има дугу традицију коју уважавамо, али смо размишљали на који начин тај часопис треба да пређе у 21. век. Све оно што је 'Култура' баштинила до сада, баштиниће и надаље, у новом руху и прилагођена времену, новим тенденцијама и новим читаоцима“, рекао је на промоцији директор Завода за проучавање културног развитка Марко Крстић.
Према његовим речима, „Култура“ мора бити активан учесник у модернизацији мисли и представљању неких нових научних достигнућа, али и нових погледа на уметност, културу и културну политику, као једне од најважнијих делатности Завода за проучавање културног развитка.
Ријалити: Гладијаторске игре или седатив за понижене и увређене
Главна уредница часописа „Култура“ Слађана Илић рекла је да је прилоге у новом броју одабрала претходна редакција часописа, на челу с Владиславом Гордић Петковић.
„Ова култура садржи три темата: Култура, субјект, филозофија, Култура и креативност и Култура и наслеђе. У часопису су радови респектабилних имена, 14 ауторки и осам аутора који третирају горуће и актуелне теме у оквиру истраживања културе, културне политике, социологије, музеологије, библиотекарства и других области“, навела је Слађана Илић.
Према речима Јане Алексић, члана редакције „Културе“, текстови у новом броју на различите методолошке начине доказују да култура и наша културна самосвест нису капитулирали пред насртајима садржаја који покушавају да замене или симулирају културу.
„Циљ једног одговорног и принципијелног научног деловања јесте да се правоверно промисле превасходно сви културно-политички аспекти савременог српског друштва. Отуда наука нема само дијагностичарски, него и терапеутски карактер. Она даје одређене смернице, али преписује и одређене лекове ради побољшања наше друштвене стварности“, нагласила је Јана Илић.
Међу радовима који се могу прочитати у новом броју часописа „Култура“ су, поред осталих, излагања која се баве односом културе и неолибералног капитализма као доминантног друштвеног поретка у савременом свету, значајем у образовању и уметности, важности наслеђа истакнутих личности српске науке и културе за развој и раст српског друштва и другим темама.
Коментар