Новак Ђоковић у суботу није успео да са репрезентацијом Србије оствари тријумф на јубиларни дан пошто је Србија изгубила од Немачке.
Најбољи тенисер света дебитовао је за национални тим са само 17 година и није имао срећу да репрезентативну каријеру започне победом.
После меча са Немачком, Ђоковић се присетио тих дана рекавши речи које би много могле да значе Кецмановићу за наставак каријере.
„Прошло је више од 15 година како сам дебитовао за репрезентацију, сећам се тих првих мечева, играло се у дворани па напољу, сећам се дуела са Белгијом и колико ми се свет срушио када сам изгубио те мечеве“, рекао је Ђоковић.
Најбољи тенисер света је подвукао да је играње за репрезентацију највећа част.
„Успомене које сам доживео са репрезентацијом носићу са собом читав живот, незаборавне су, имао сам огромну срећу да постигнем неке појединачне успехе, али трофеј у Дејвис купу 2010. године је нешто што се истиче. Мени је то тад дало додатни стимуланс и у наредној години сам имао најбољу сезону у каријери“.
Кецмановић није млад као што је то био Ђоковић 2004. године, али и даље је далеко од формираног тенисера и требало би да извуче само најбоље из пораза од Кукушкина.
„Па да, било је добро, али то ми не значи ништа. Нисам успео да победим и то је све што је важно. Јесам дао све од себе, трудио сам се максимално, бацао се за сваку лопту, али на крају крајева то нико не гледа. Жао ми је што се тако завршило и што нисам донео бод тиму“, рекао је Кецмановић на конференцији за медије.
У гласу српског тенисера могло је да се чује разочарање и туга, али је рекао и једну важну ствар.
„Први пут сам играо за Србију, добио сам прилику, иако резултат није био као што смо очекивали, али помоћи ће ми за даље, за следеће мечеве. Целокупна атмосфера, све што сам доживео, све ће ми помоћи за даље“, искрен је Миша.
Тако би и требало да буде, добро се сећамо колико је 2010. година, када су Срби освојили популарну „салатару“, помогла Ђоковићу, Троицком, Типсаревићу и Зимоњићу.
Ђоковић сада покушава да то учини и за млађе тенисере, попут Лајовића, Крајиновића и Кецмановића, да и они осете ту емоцију и да им следеће године буду само боље.
„Момци су били феноменални, селектор (Троицки), Ноле, Дуци, Филип, Ћаћко, сви су навијали од срца, помагали су колико су могли. Када ми је требало највише енергије, тада су они били ту“, закључио је Кецмановић.
Ово само потврђује изјаву најбољег српског тенисера који је након пораза од Немачка изјавио да и после толико година његова страст према репрезентацији не јењава.
„Напротив, како сам старији све је већа, надам се да ћу бити здрав да се одазовем на сваки позив, мени је у овом делу каријере, као уосталом и у целој каријери, играње за репрезентацију апсолутни приоритет“, истакао је Ђоковић.
Србију у петак у 16 часова очекује дуел са Хрватском у полуфиналу Дејвис купа, и управо би Кецмановић могао да одигра први меч против Борне Гоја.