Из владе у Варшави поручују да су рестриктивне мере неопходне из безбедносних разлога, а према новим правилима, министар унутрашњих послова може да ограничи приступ граничној зони, након консултације са шефом граничне службе.
Пољским властима сметају медији и хуманитарци
Према речима Душана Пророковића са Факултета за дипломатију и безбедност, овај потез власти у Варшави треба посматрати и са спољног и са унутрашњег становишта.
„Са спољног становишта, они тако ограничавају приступ медијима који нису западни и који су и до сада извештавали са те стране границе, као и оним невладиним организацијама које показују одређену жељу да се Пољска мигрантским питањем бави на другачији начин. Посматрано са унутрашњег становишта, треба знати да се у тој земљи води велика борба између актуелне власти и опозиције. Пољска опозиција је, наиме, почела да показује сигнале како ту кризу треба решавати на неки другачији начин и уз договор са Европском унијом, а због текућег ’рата‘ између званичне Варшаве и Брисела. Овим законом се ускраћује могућност опозицији да преко невладиних организација и медија користи тај аргумент како би нападала власт“, објашњава Пророковић.
На питање шта би медији и хуманитарци могли да виде са пољске стране границе са Белорусијом, наш саговорник каже да се, судећи према извештајима белоруских медија и институција, на пољској страни границе са Белорусијом свашта дешава.
„Од принудног враћања појединаца, преко кршења неких елементарних људских права, до неразликовања избеглица и економских миграната, односно људи који долазе из неких других земаља које нису обухваћене ратом. Невладине организације би ту вероватно ставиле примедбу да се не поштују многе међународне конвенције, а медији би извештавали о репресијама и бруталностима које се свакодневно одигравају. Није то слика која погодује пољској власти и на овај начин они у доброј мери спречавају да она изађе у јавност“, указује Пророковић.
Дупли стандарди
Уколико, како додаје, уследи реакција Брисела на овај закон, то ће се догодити искључиво са циљем да се подржи пољска опозиција, док медијске слободе и људска права падају у други план.
„У Бриселу не гледају благонаклоно на председника Дуду и пољску владу, нити на њихову укупну политику, па је због тога опција да се подржава опозиција. Али, у државама Европске уније се шири тај наратив да је ово део хибридног рата против ЕУ, да Александар Лукашенко злоупотребљава избеглице и да намерно прави кризу на граници, тако да из тог постојећег дискурса оквира Европска унија не може да искорачи. Дакле, они ће и даље наставити да говоре да је ово део хирбидног рата Лукашенка против ЕУ, али истовремено и да спочитавају пољској влади на неким конкретним примерима како би обарали рејтинг владе, а давали ’муницију‘ опозицији да се спрема за следеће парламентарне изборе“, напомиње Пророковић.
Како каже, да је овакав потез забране приступа медијима и хуманитарним организацијама којим случајем дошао са белоруске стране, већ би из Брисела било речи о новом кругу санкција и за појединце у Минску и за Белорусији и да би се наставила кампања против њих коју гледамо последњих годину дана.
„Није никаква тајна да присуствујемо пуној и драстичној имплементацији политике дуплих стандарда. Једно важи за Варшаву, нешто друго за Минск, једно важи за европске политичаре, а нешто сасвим друго за Александра Лукашенка“, закључује Душан Пророковић за Спутњик.
Пољска опозиција тврди да је циљ забране приступа да се прикрију кршења људских права, док је белоруски председник Александар Лукашенко оптужио ЕУ да намерно изазива хуманитарну кризу на граници.