Присакарију је рођена у румунском граду Јаши 2000. године и тренутно заузима 336. место на ВТА ранг листи.
Твитер профил направила је у септембру ове године и за неколико месеци дошла до више од 22 хиљаде пратилаца, а добар део од тога је управо из Србије.
Ако се питате како и зашто, ни сама Андреа није сигурна.
„Прво што морам да кажем је да не мислим да сам позната личност. Мислим да људи у мени виде нешто другачије због начина на који се понашам на терену, због дизајна и стила облачења, моде коју волим, шминке и, наравно, тетоважа. Али, ја желим да људи виде да на мени виде више од лепог лица и тетоважа, желим да виде моју личност и праву мене, јер знам да сам много више него само оно што мој изглед приказује“, искрена је била у интервјуу за Спутњик млада Андреа Присакарију.
Љубав према – и од Србије
Андреин стил игре, начин понашања и изглед допрели су до навијача из Србије који су у огромном броју пружили подршку 21-годишњакињи која се и даље пробија у врх женског тениса.
„Добијам стварно много порука од мојих фанова из Србије. За мене је то велика ствар и и даље не могу да верујем шта се дешава, нисам то очекивала и могла да претпоставим, десило се 'преко ноћи'. Јако сам срећна што су у мом животу и покушавам да им одговорим колико могу, јер су ми веома битни због љубави и подршке коју ми шаљу. Не можете ни да замислите колико утицаја имају на мене“, каже Андреа и преко Спутњика шаље поруку навијачима из Србије:
„Само не желим да мисле да им не одговарам на поруке јер мислим да сам превише битна или нешто слично, јер ја стварно желим свима да одговорим, али некад не видим све поруке. Надам се да ме разумете!“.
Љубав Андрее и Србије није дошла случајно, а све је било јасно када се на телефонски позив јавила са: „Ево ме, гледам наш тим“ – у току дуела Србије и Хрватске у полуфиналу Дејвис купа.
Убрзо је открила позадину објава о Србији и Новаку Ђоковићу, које су током Дејвис купа постале хит на друштвеним мрежама, али и у српским медијима.
„Моја љубав према Србији је нова за медије, али не и за мене. То је мени дошло природно јер волим Нолета још од када сам имала десет година. Била сам у Србији од своје 12. године, играла разне јуниорске турнире у Београду, Новом Саду...“, присећа се Присакарију.
Опуштеним разговором са Андреом смо дошли и до информације да је у Србији била искључиво пословно, али да би волела да дође и приватно. Планирала је за прославу наредне Нове године, али се то, нажалост, изјаловило.
„Имам много пријатеља који су били тамо и сви су ми рекли да је луда атмосфера, да су људи баш добри и да воле да пију и да плешу!“, каже Присакарију и одговара да не воли алкохол, али да је једном пробала ракију.
„Било је то баш прејако за мене...“, додаје 21-годишњакиња уз смех.
Новак Ђоковић
Љубав према Србији није дошла само због сна о добром проводу и јуниорских турнира, већ је за то најзаслужнији био један човек – Новак Ђоковић.
Најбољи српски спортиста свих времена има посебно место у срцу младе Румунке.
„Он је веома духовит, има добар смисао за хумор и пун је живота. Породичан је човек, много воли жену и децу, то је чиста љубав. Мислим и да има велику веру у све што ради и да може да поруши све рекорде које жели, да уради шта год жели“, каже Присакарију о Ђоковићу.
Иако се Андреа и Новак никада нису упознали, Београђанин је за њу не само идол, већ...
„Не знам га лично, па да имам неко јаче мишљење о њему, видела сам га само издалека када сам била на јуниорском Вимблдону и Ролан Гаросу, али волела бих да се рукујем са њим, да га загрлим и да му поставим нека питања. Рекла сам то више пута када су ме питали о идолима... Ја њега не видим као идола, већ нешто свето. Он је више као светац, као легенда, то једноставно не може да се опише речима, не знам ни како бих описала (то што осећам)“, прича Присакарију и додаје:
„Он ме је спасао а да то ни не зна. Он је спасао мене, моју каријеру, ум – све. Спасао ме је и учинио бољом када сам прочитала његову књигу, видела како се бори и шта ради на терену. То ми је дало адреналин да наставим да се борим. Он нема појма ко сам ја, али ја сам толико срећна што сам имала шансу да га гледам на ТВ-у. Хвала Богу на томе. Ја бих можда престала да се бавим тенисом са 15 година, али нисам јер сам видела њега, као и Серену Вилијамс, која ме такође инспирише. Невероватно је како један спортиста може да уради то што је урадио он“.
Топ 100, а можда и Топ 10?
Андреа се тек од септембра бори са хејтерима на друштвеним мрежама, али и ужива у подршци коју добија не само из Србије.
И док јој један део публике помаже у животу и каријери, други јој одмаже – али она не допушта да то превише утиче на њу.
„Мислим да су друштвене мреже битан део каријере једног спортисте. Моја повезаност са мојом виртуелном породицом је јака и имам људе који ме подржавају у тешким тренуцима. Неким данима добијем и по 50 негативних порука – због мог изгледа, кажу ми да сам глупа или ружна, да се не трудим довољно... Не знам шта они очекују од мене и углавном им не одговарам, сем ако нису неки смешни коментари. Одговорим им саркастично јер волим тај начин изражавања код себе. Волим да се смејем, па им тако понекад одговорим када добијем негативан, али смешан коментар“, објашњава Присакарију.
Овим начином понашања 21-годишњакиња из Јашија показује да иако никада није упознала Ђоковића, са њим дели неке битне карактерне особине које су управо Србина учинили великаном који је данас.
Ако је неко у свету тениса био на мети критичара то је Ђоковић, а делује као да је Андреа од њега научила како да се носи са том врстом непријатеља.
„Када сам била мала било ми је битно да ме сви воле, али када сам порасла схватила сам да би, да ме сви воле, то значило да не радим нешто како треба. Волим своје хејтере и ценим их највише када ми кажу да нешто не могу да урадим, а ја знам да то могу. Није то ништа лоше за мене, Бог је ту и све види и чује, а моја вера је непробојна“.
Присакарију је тренутно 336. сингл играчица планете и, иако јој је дубл ренкинг тренутно бољи (215), фокус је на игрању један на један.
А циљеви су – највиши.
„Мислим да могу да уђем у Топ 100 на крају 2022. године. Имам много самопоуздања, али и даље радим на томе јер знам да могу да будем још боља, јер тренутно имам неке унутрашње проблеме, што је и нормално, јер ми људи ретко када прихватамо сами себе у потпуности. Радим на томе да будем срећна и да упознам себе што је боље могуће. Видим себе и у Топ 10 и желим да испишем историју своје земље“, објашњава нам Андреа.
Баш као и код Ђоковића, циљеви које има нису везани само за лични просперитет.
„Желим да урадим нешто за своју земљу и да помогнем свој тој деци којој је потребна помоћ. Желим да урадим нешто велико и да не помогнем само деци из моје земље, него свој деци која желе да буду ту и да им ја помогнем, да сви буду део моје велике породице“, јасна је била Андреа Присакарију у закључку свог интервјуа за Спутњик.
И онда, таман када смо завршили разговор, убацила се да „нешто дода“.
„Желим посебно да честитам фудбалском тиму Србије који је победио Португалију! Гледам фудбал, то ми је други омиљени спорт, уз рукомет. Шокирали су ме победом, поготово што је била над Кристијаном Роналдом! Мислим да је то било веома битно за Србију и потпуно легендарно за све, тако да ћу их гледати и на Светском првенству“.