Митић сматра да ће „хавеловску политику“ нова влада имати и према Србији. Влада Фијале, објашњава Митић, састављена је од конзервативаца, односно Фијалине Грађанске демократске странке (ОДС) и екстремних либерал-демократа из редова ТОП 09 и Пиратске партије. Они ће, како додаје, имати тежак задатак да се супротставе изузетним проблемима које Чешка тренутно има у борби против пандемије ковида 19, а суочавају се и са проблемима раста јавног дуга, све већом инфлацијом и драстичним повећањем цена енергената.
Нова влада блиска Вашингтону, супротстављена Кини и Русији
„Чешка тоне у ’хавеловски‘, либерално-демократски атлантистички сан, у којем се самопрокламовани чувари либералних вредности боре против ’сила популизма и ауторитаризма‘. Односи са Москвом су већ драстично погоршани, а под притиском Вашингтона биће још лошији уколико на место министра спољних послова дође кандидат Пиратске партије Јан Липавски. Наиме, партија Пирата је позната по својим екстремним антикинеским и русофобичним ставовима, а Пирати су и на нивоу града Прага, где имају власт, драматично погоршали односе са Пекингом и Москвом провокативним акцијама попут мењања имена улица и уклањања споменика совјетским ослободиоцима“, наводи Митић за Спутњик.
Председник Милош Земан који се тренутно лечи од корона вируса, додаје наш саговорник, има право да не прихвати предлог неког од кандидата за одређена министарска места, због чега може да дође до додатних компликација, па и до именовања неких нових кандидата.
„Међутим, питање је да ли ће то суштински променити оријентацију нове владе која је очигледно супротстављена визији Милоша Земана, који се залагао за снажнију сувереност Чешке и за добре односе са Русијом и Кином“, напомиње Митић.
„Хавеловска“ политика и према Србији?
На питање какав се, у том светлу, може очекивати однос званичног Прага према Србији и питању Косова, научни сарадник Института за међународну политику и привреду каже да је нова коалициона влада најавила да ће њена политика бити на трагу политике некадашњег председника Вацлава Хавела, жестоког заговорника бомбардовања Србије, чије је наслеђе суштински антипод политике Милоша Земана, који се Србији извинио за бомбардовање.
„Председници Вацлав Клаус и Милош Земан, који су наследили Хавелову функцију, дуго су покушавали, а често и успевали да направе отклон од његове екстремне либерално-демократске политике. То је значило и подршку Србији и децидно изјашњавање да је Косово део Србије. Не треба заборавити да је 2008. године Чешка признала Косово, упркос противљењу председника Клауса, опозиционих партија, али и дела партије чији је Фијала сада председник. Међутим, тада је превагнуо део ОДС-а под вођством тадашњег премијера Мирека Тополанека, који је заједно са тадашњим шефом дипломатије Карелом Шварценбергом, на притисак Вашингтона и током једне врло контроверзне седнице владе, донео одлуку о признању Косова“, подсећа Митић.
Како каже, сада је Шварценбергова партија ТОП 09 поново на власти са ОДС-ом и остаје зебња како ће та коалиција изгледати, поготово ако им се додају такође екстремне, русофобичне либерал-демократе из Пиратске партије.
„Уколико се ’хавеловска‘ политика враћа у Праг, односи са Србијом ће трпети. Србија је остварила веома добар напредак у политичким и економским односима са Чешком, нарочито од 2015. године. Међутим, у новим политичким околностима, најблаже речено, очекујем стагнацију односа на релацији Београд—Праг, а бојим се да може доћи и до погоршања уколико Фијала препусти Пиратима да аутономно воде спољну политику. Сасвим је сигурно да се може очекивати и мањи ослонац на Вишеградску четворку“, категоричан је саговорник Спутњика.
Док је Земан председник, каже Митић, Србија ће имати великог пријатеља у Прагу, али након његовог одласка остаје питање да ли ће се у Чешкој појавити људи његовог или капацитета Вацлава Клауса, односно људи који разумеју важност вођења независне политике која је у духу мултиполарног света, а не заглављена у „хавеловском добу“ америчког светског поретка из 1990-их година.
„Треба рећи и да, иако има 108 од 200 посланика у парламенту, нова владајућа коалиција има и окрњен легитимитет због чињенице да је чак двадесет одсто чешких гласова остало испод цензуса од пет одсто на претходним изборима, То су, између осталог, гласови и социјалдемократа и комуниста, који су били у претходној влади и који имају озбиљну партијску инфраструктуру и која би могла да помогне досадашњем премијеру Андреју Бабишу да се консолидује пред председничке изборе 2023. године“, закључује Александар Митић.
Нови премијер Петар Фијала, 57-годишњи професор политиколог, некадашњи ректор Масариковог универзитета у Брну и лидер Грађанске демократске странке, поручио је да је уверен да ће Чешка убрзо имати владу која ће бити стабилна и да ће учинити све да то буде „влада промена за будућност“.