„Понтинска острва данас су рај за припаднице лепшег пола, оне овде долазе да флертују и уживају у журкама. Али некада давно, ако би ваш супруг хтео да вас се отараси, послао би вас на ово место и то би био ваш крај“, каже Антонио Сантомауро, менаџер једног од одмаралишта.
Истина, жене нису биле једине које су затваране на овом острву, али су се свакако суочавале са најтежом судбином.
Револуционари, анархисти, антиројалисти, бандити и криминалци свих врста – сви они довожени су бродовима на ово стеновито место све до шездесетих година прошлог века, недуго након што је Мусолини ту протерао своје политичке противнике.
„Бисери Тиренског мора“, како их зову, ова вулканска острва једна су од најлепших на Медитерану – стене жућкасто-црвенкастих нијанси подсећају на оне на Марсу, пурпурно-плаве пећине очаравају својим бојама, док плаже, које представљају прави рај за рониоце и које изгледају као да још увек траје доба јуре, запљускује кристално чиста вода.
Питорескна рибарска села представљају прави ватромет жуте, пурпурне, црвене, зелене и плаве боје. Античке пећине преплићу се са античким римским лукама и колонијалним вилама становника које су овде послали бурбонски краљеви у 18. веку.
Прва станица је Вентотене, парче земље дуго два километра у облику гуштера које су антички Римљани називали Пандатарија.
Вила данас представља археолошко чудо на отвореном које садржи изузетно очуване мозаике и царске одаје пуне амфора. Налази се на врху литице Пунта Еоло, чији фасцинантан поглед досеже све до Везува.
Његова прва заточеница била је Јулија, једина ћерка Октавијана Августа, који ју је овде протерао када је открио да је спавала са бројним утицајним људима ван брака. На Августову одлуку утицао је њен трећи супруг, Тиберије, који више није могао да толерише њено развратно понашање.
Тридесет година касније, на исто место доспела је Јулијина ћерка Агрипина Старија, чији је супруг отрован, а она изгубила разум. Опседнута осветом, пребачена је на острво, опет по налогу Тиберија. Агрипина је једна од првих жртава анорексије у историји – након три године заточеништва, умрла је од глади.
Како би се оженио окрутном Попејом Сабином, цар Нерон, Агрипинин унук, протерао је своју супругу Октавију под лажном оптужбом за прељубу са гладијатором на острво, где је и убијена.
Јулијина ћерка и Неронова мајка Агрипина Млађа, одведена је са сестром Ливилом на острво Понцију (данас Понца). Упркос инцесту са Калигулом (Гај Јулије Цезар Германик), њих две сковале су заверу против њега, због чега су кажњене, пише Национална географија.
Агрипина, која је чак и током заточеништва давала наређења, малтретирала затворенике и трудила се да поједе сваки могући оброк, након смрти свог брата вратила се у Рим и постала једна од најмоћнијих жена удавши се за цара Клаудија. Она је затим отровала свог супруга како би на престо дошао њен син.
О заводљивој моћи жена које су насељавале ове атоле певао је чак и Хомер.
„Да ли сте знали да се управо на Понцу вратио Одисеј након пропасти Троје, када га је чаробница Кирка учинила својим љубавним робом? А да је Вентотене место где је грчки херој морао да запуши уши како га не би очарала песма сирена?“, пита Силверио Капоне, локални историчар.
Рибари и данас преносе легенде према којима се у рибарске мреже често заплиће веома чудна риба, а морнаре који се даве спашава прелепа жена.