Неуролози тврде да писање руком активира подручја у мозгу који нам помажу да учимо брже и боље и да деца брже уче да читају када науче да пишу руком, али и боље генеришу идеје и задржавају информације.
Истраживање је спровео тим са Норвешког универзитета за науку и технологију, који сада предлаже да националне смернице морају да обезбеде деци да похађају неке часове рукописа.
Професорка Одри ван дер Мер и њен тим годинама су истраживали предности рукописа. 2017. године испитала је мождану активност 20 ученика, а недавна студија испитивала је мождану активност код дванаест тинејџера и дванаесторо деце.
ЕЕГ је коришћен за праћење и бележење активности можданих таласа помоћу капуљаче опремљене са више од 250 електрода причвршћених за спољну облогу.
Електроде су дизајниране да бележе електричне импулсе које ствара мозак. Свако испитивање трајало је 45 минута по особи, а истраживачи су добијали 500 података у секунди.
Резултати су показали да је мозак и код тинејџера и код деце много активнији када пише руком него када куца на тастатури.
Коришћење оловке и папира даје мозгу више места како бисте сачували своја сећања – рекла је Ван дер Мер. Писање руком ствара много више активности у сензомоторним деловима мозга.
„Многа чула се активирају притиском оловке на папир, видевши слова која пишете и слушајући звукове које производите током писања“, додала је.
Ова чулна искуства стварају контакт између различитих делова мозга и „отварају“ мозак за учење. Памтимо и учимо боље.
Рачунари и паметни телефони постали су главни код свих генерација, али млађа група је цео живот провела са дигиталним уређајима.
Према Америчкој академији за психијатрију деце и адолесценције, деца узраста од осам до 12 година у Америци проводе четири до шест сати на уређајима, док тинејџери проводе и до девет сати, преноси ДДЛ.
Већина државних школа спроводи учење на мрежи, деца можда проводе чак и више времена од просека.