Проласком „Балканског тока“, крака гасовода „Турски ток“, на потезу Бањалука—Рача, РС не само да неће остати слепо црево на карти Европе, већ ће овим стратешким пројектом значајно ојачати своју позицију.
Љубо Гламочић, директор „Гас-Реса“, бивши помоћник министра индустрије, енергетике и рударства РС и бивши члан Регулаторне комисије за енергетику, у разговору за Спутњик подсећа да пројекат изградње гасовода, као и пратеће активности трају са прекидима од 2000, а да су интензивиране 2011/2012. године, у склопу изградње „Јужног тока“.
„Изградњом и покретањем новог пројекта — ’Балканског‘, односно ’Турског тока‘, створене су претпоставке за наставак и реализацију пројекта гасификације РС. Утврђена је траса гасовода који улази у РС, а интерконекција у договору са ’Србијагасом‘, прецизирана је у договору са општином Бијељина, у насељу Мачвански Прњавор. Гасовод долази до Бијељине, улази у коридор ауто-пута на потезу од Раче до Бијељине и тим коридором долази до Бањалуке, да би даље продужио према Приједору и Новом Граду.“
Израда елабората и припрема за делимичну експропријацију, с обзиром да за гасовод није потребно да се врши експропријација на целој траси, него само тамо где су постављени одређени пратећи објекти, урађена је, каже Гламочић, са Геодетском управом за геодетске и имовинскоправне послове.
На путу гасовода Брод, Прњавор, Бањалука, Лакташи
Гасовод, објашњава, не би значио сам по себи ништа да се паралелно не врши и гасификација секундарне гасне мреже, односно дистрибутивне мреже.
У Бјељини је изграђена дистрибутивна мрежа, а идуће недеље у дистрикту Брчко је, каже, планиран састанак и разговор на тему припрема одређених активности око проласка гасовода кроз дистрикт и његове гасификације.
„На путу гасовода, ако разматрамо само крак који је планиран према Броду, jeсте рафинерија Брод, затим према Дервенти где има доста производних објеката и производних капацитета, а ту су и Прњавор, Бањалука, Лакташи, затим крак према Градишки и крак према Приједору и Новом Граду. Са Градишком имамо и одређених активности, чак и заинтересованих страних инвеститора који показују интересовање да се укључе у тај пројекат.“
Изградња два термоенергетска објекта
Паралелно са изградњом гасовода тећи ће и гасификација локалних заједница. Поред тога, у стратешким документима из 2012, као и у самој стратегији која је усвојена за развој енергетике до 2030/2035. године, планирана је изградња два термоенергетска објекта који би били когинативног типа и производили и топлотну, и електричну енергију.
Компресорска станица "Велика Плана" на траси гасовода Балкански ток
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Они би, по речима Гламочића, били лоцирани у већим местима попут Бањалуке, где би се вршила испорука топлотне енергије.
Изградњом гасовода се стварају одређене претпоставке, каже Гламочић, подсећајући да сви страни и домаћи инвеститори као услов постављају обезбеђење гаса који је у условима декарбонизације и смањења коришћења фосилних горива, попут угља и мазута, један од кључних енергената.
Интерконекција у Броду?
На питање да ли можемо прецизирати капацитет гасовода, с обзиром да је речено да ће га изградњом „Балканског тока“ бити довољно за све потрошаче, Гламочић каже да је према идејним решењима планирана изградња гасовода од 500 милиметара пречника, притиска 50 бара и количине негде од милијарду и двеста, милијарду и триста, што зависи од величине термоенергетских објеката који ће бити грађени.
„Ми смо тим идејним решењима предвидели и одвајање крака према Федерацији у чворишту код Добоја, а начелно, разговарали и са оператором транспортног система у Хрватскоj. Уколико ови разговори буду ишли у добром смеру, идеја је да се и у Броду изврши интерконекција која би била реверзибилна, како би гас могао да иде и из РС према Хрватској и обрнуто, због сигурности и диверсификације праваца снабдевања.“
Важан елемент изградње енергетске инфраструктуре
На значај пројекта указује и декан Економског факултета у Бањалуци Миленко Крајишник. Изградња крака гасовода кроз РС велики је догађај, сматра, и важан елемент изградње енергетске инфраструктуре земље, који омогућава енергетску стабилност у смислу снабдевања, диверсификације извора енергије као и јачање интегритета земље у погледу енергетског сектора.
„Важна одлука за развој укупне привреде РС, посебно индустријског сектора који ће имати прилику да буде снабдеван јефтинијим изворима енергије, да има сигурније снабдевање, посебно ако се цена гаса добије под концесионим условима, о чему је такође било речи у Москви.“
Изградња инфраструктуре која ће пратити изградњу гасовода предуслов је, каже, за убрзан развој Републике Српске, која је у том смислу релативно неразвијена.
ЕУ лош преговарач
Но, главна препрека за бржи раст и развој нису, сматра, ресурси, новчана средства и кредити који су релативно повољни, него управо политика нестабилности и несигурности која одвраћа инвеститоре, чак и домаће, од улагања.
„Постизањем споразума са једном великом светском силом, у смислу партнерства и алтернативе, значајно ће променити пословни амбијент. РС је била упућена на земље ЕУ, са њима тесно сарађује, има запажену размену, али ЕУ се показала као ризичан партнер јер су мале земље у преговорима доведене у подређени положај. Кад имате алтернативу на тржишту и економији, то даје већу сигурност.“
Значајна перспектива за развој РС
Енергетске компаније из Русије присутне су у РС кроз приватизацију нафтне индустрије од стране „Зарубежњефта“, који је власник рафинерије и који, по речима Гламочића, проширује своју активност и на изградњу енергетских пројеката обновљивих извора попут соларних електрана.
Гасификација у околностима када сви у фокусу стављају декарбонизацију и заштиту животне средине, као и с обзиром на енергетску кризу која је у последњих неколико месеци евидентна — отвара значајну перспективу за развој РС, привлачење инвестиција и изградњу нових производних објеката.