Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Сања Радојевић Шкодрић најавила је да ће се убудуће вакцина против ХПВ-а давати о трошку Фонда као значајна превентива, односно спречавање развоја карцинома грлића материце и карцинома пениса. Вакцинација која је добровољна обухватала би децу и младе пре него што су имали први сексуални контакт и то узраста од девет до 19 година.
Прави потез државе
Најидеалнији период је, како је навела, од 12 до 14 година. Имуни одговор у том узрасту је бољи и тело, по објашњењу стручњака из Светске здравствене организације, има времена да развије антитела.
Од априла 2019. године та вакцина је препоручена и у Србији, али није била доступна у оквиру редовног здравственог осигурања, па су они који су желели да се вакцинишу, морали то да плате по цени између 200 и 300 евра, што за многе није било мало.
Колико ће овај потез државе значити, др Димитријевић је за Спутњик илустровао подацима.
Србија у врху по смртности
„Србија је на петом месту у Европи по броју смртних случајева оболелих од карцинома грлића материце. Према истраживању Института за јавно здравље Србије ’Др Милан Јовановић Батут‘ за 2015. годину, дијагноза тог карцинома пронађена је код 1.095 жена, а 424 жене су изгубиле живот због тога.“
Од тада су подаци о болести, чији је најчешћи узрочник ХПВ, још поразнији. У Србији од рака грлића материце сваке године оболи више од 1.300 жена, а умре приближно 500 пацијенткиња.
Димитријевић напомиње да у нашој земљи имамо регистровану двовалентну вакцину против типа 16 и 18 ХПВ-а, који је најризичнији, четворовалентну за типове 6, 11, 16 и 18 и најновију петовалентну вакцину.
Вакцинација против ХПВ обухватала би децу и младе пре него што имају први сексуални контакт и то узраста од девет до 19 година
© AP Photo / Oded Balilty
„Препоруке су да се вакцинишу девојчице од девет до 13 година живота, пре ступања у сексуалне односе. То се даје превентивно, пре контакта са ХПВ вирусом. Могу да се вакцинишу и старије које имају више од 16 година, али је важно да нису ступиле у сексуалне односе. Веома је важно да се напомене и да је потребно да је прими и мушка популација, јер су они преносиоци вируса“, истиче наш саговорник.
Он напомиње да од 2006. године, од када се вакцина у свету примењује, нису забележена посебна нежељена дејства. Реакције су веома ретке, али када су присутне, обично је то уртикарија, односно копривњача, или црвенило или благи оток на месту убода.
Пример Аустралије
Ефикасност вакцинисања је око 95 одсто. Специјалиста гинекологије и акушерства је то илустровао случајем Аустралије, која је са Канадом и САД, била прва држава која је вакцину против ХПВ-а уврстила у национални програм имунизације.
„Имамо пример Аустралије да је за период од 10 година смањила са 22,7 на 1,1 одсто карцином грлића материце, јер је то код њих обавезна вакцина. Ја сам за ту вакцину. Она не покрива све ХПВ вирусе, већ само оне најчешће који изазивају карцином грлића материце“, прецизирао је Димитријевић.
Вакцинација против хуманог папилома вируса је одобрена у више од 110 земаља света, рачунајући и 25 европских држава.
Потребна и едукација
Она се давала и у Србији, али је то, како каже, ишло по препорукама, индивидуално и ко се заинтересовао за њу, али није имало званичну форму, није о томе постојао протокол. Ко је хтео могао је да је купи и да је дâ свом детету, навео је он, истичући да није била прескупа, али вероватно ни јефтина за одређени слој људи.
Сада ће бити озваничена протоколом, каже он и додаје да то што се она убудуће неће плаћати је знак да је држава стала на страну здравства и превентиве, тако да то апсолутно подржава. Ово је баш прави потез државе, каже наш саговорник.
Да би то масовније заживело, ипак, сматра да је неопходна помоћ медија како би били информисани и едуковани и деца и родитељи.