Чињеница да су радници почели да отказују уговоре о раду у потрази за бољим запослењем, закомпликовала је ионако напету ситуацију у светској трговинској мрежи, па менаџери и послодавци морају да управљају двема кризама. С једне стране, све им је теже и скупље да набаве средства за пословање, а, с друге стране, радници им одлазе на друга радна места.
Феномен је најраширенији у САД, али се проширио и по остатку света, иако не свуда на исти начин. Број радника који су дали отказ попео се с 3.3 милиона месечно у априлу 2021. на 4.3 милиона месечно у септембру ове године, што су историјски нивои.
Према анкети на узорку од 6.000 радника у Уједињеном Краљевству, чак 69 одсто радника планира да потражи нови посао у следећих неколико месеци, а 24 одсто у следећих три до шест месеци.
Агенција за запошљавање која је спровела анкету процењује да су ранијих година могли очекивати да ће 11 одсто радника променити посао.
Од 7.500 испитаних предузетника у Немачкој, њих 66 одсто навело је да не могу пронаћи довољно стручних радника. Истраживање „Мajкрософта“ 2020, на узорку од 30.000 радника, показало је да 41 одсто анкетираних планира да да отказ.
Ситуација у Европи је пуно мање драматична од оне у САД због тога што су стандардно мање осцилације у запослености/незапослености те су радници мање мобилни. У априлу 2020, услед пандемије и закључавања, стопа незапослености у САД нагло је скочила с 4 одсто на 14 одсто, али се брзо вратила на 5 одсто. С друге стране, у ЕУ није било наглог скока незапослености, али је она и даље изнад 7, виша него у САД, преноси портал Инвеститор.
Дају отказ јер могу да га приуште
Аналитичари тржишта рада главни разлог виде у пандемији и политикама везанима за њу. Локдауни су присилили људе да успоре темпо и размисле о својим каријерама и животима.
Велики раст запошљавања након отварања дао им је могућност да идеје о промјени каријере спроведу у дело. С више од 10 милиона отворених радних места – та промена је релативно лака. Уз то, 2020. је била година велике штедње. Како је велики део године пуно тога било затворено, онда су људи мање трошили, односно мењали су своје потрошачке навике.
Рекордне нивое штедње омогућиле су им да акумулирају довољно новца да преброде неко време до проналаска новог посла и да уопште себи могу приуштити упуштање у потрагу.
Побољшање радних услова
Завод за статистику рада САД је у октобру објавио податке према којима расте запошљавање у свим секторима, осим у јавном. Просечна плата по сату расла је 4.9 одсто у задњих годину дана (на 30.96 долара), а број радних сати у седмици пада с 34.8 на 34.7 сати.
Послодавци паниче око новонастале ситуације и бољим условима настоје да задрже раднике и привуку нове.
Радници искоришћавају новонасталу ситуацију не само да би побољшали своје радне услове него покушавају да направе бољи баланс између приватног и радног живота. То је посебно оснажило жене, које, према досадашњим истраживањима, стављају већу важност на равнотежу између приватног и пословног живота од мушкараца и више вреднују слободно време, бригу за породицу и децу, хобије и рекреацију.
Подаци за САД показују да су жене оствариле бржи раст плата од мушкараца, 4.9 одсто у односу на 3.4 одсто. Профитирали су и они који су промијенили посао јер су им плате расле за 5.4 у односу на 2020, док су онима који нису мењали посао расле 3.9 одсто. Више су расле плате средње и ниже квалификованима него високообразованима, а млађи радници имали су већи раст плата од старијих.
Друштвене промене
Један аспект „масовног отказа“ је и промена пословне културе по питању локације рада, тј. све више компанија допушта запосленицима да буду дислоцирани из канцеларија и раде од куће. Такав развој ситуације погодује не само радницима него и малим градовима, који се не налазе уз велика пословна и индустријска средишта. Људи се све више враћају да живе у малим местима, подстакнути могућности рада на даљину, али и нижим трошковима живота. Ако се не мора, боље је не живети у скупим градским центрима, а тренутна ситуација омогућује све већем броју људи да бира и изабере рад од куће у удаљеном малом граду с ниским трошковима.
„Масовни откази“ измешали се с већ започетим променама на тржишту рада, као што су дигитализација и омогућавање рада на даљину, чување података у „клауду“ уместо у физичком облику и раст цена некретнина у урбаним срединама, те тако људима понудила алтернативу, притом помажући малим градовима да обнове живот у себи, али и градску благајну.
Велике промене захватају и породични живот. Све више чланова породице ради од куће, кува, брине се за децу у кући (уместо да их одводе у вртиће и школе), забављају се у кући, па чак и самостално образују децу. Удео Американаца који желе да раде дуже од 62. године пао је на 50.1 одсто, на најнижи ниво од 2014.
Прениске плате
Макроекономисти сматрају да се примарно ради о проблему прениских плата, тј. нискоквалификовани радници схватили су да њихов рад вреди више него што за њега добијају, а ситуација с ковидом 19 дала им је прилику не само да размисле о томе шта желе него су и, услед великих директних и индиректних државних трансфера становницима, добили додатан капитал да могу неко време бити без посла у потрази за позицијама с бољим условима.
Због тога се ни у САД ни у ЕУ незапосленост није вратила на предпандемијске нивое, иако је рекордно пуно отворених радних места.
Послодавци ће једноставно морати да подижу зараде најслабије плаћеним радницима, посебно у угоститељству и трговини. То ће се догодити, па се након „масовног отказа“ може очекивати феномен „масовног запошљавања“, зависно од тога хоће ли се економија довољно брзо опоравити.
Веће плате радницима значе бољи животни стандард, компанијама већу продају и приходе, држави веће приходе од пореза. Тај раст плата ће бити неодржив на дуге стазе без раста продуктивности, а то значи да ће се морати убрзати трендови попут дигитализације, роботизације и аутоматизације.