Ово је мишљење дипломате у пензији и директора Српског спољнополитичког круга Милисава Паића поводом процене бившег британског дипломате и професора на Универзитету Кембриџ Тимотија Леса, који је рекао да се након именовања специјалног изасланика за Западни Балкан од стране Велике Британије, не би изненадио ако би "то отворило пут за именовање других међународних изасланика, од стране Русије, а можда и Турске и Кине". Јер како је истакао Лес, „Русија, Турска и Кина“ неће дозволити својим противницима да обликују догађаје на Балкану на начине који су супротни њиховим националним интересима“.
Нема истог воза за БИХ и КиМ
Паић се слаже да цела ситуација на Балкану везана и за бих и за Косово „личи“ на преддејтонски период али само у оном делу где је Запад покушао пре Дејтонског споразума да истера своје интересе исте оне које, како додаје, сада покушава да истера у БиХ.
„С друге стране, Приштина недвосмислено чека да се накачи на босански воз у нади да ће тако решити у свој статус. Међутим, околности из тог периода и данас у међународном смислу су се скроз промениле, и никако не могу да се врате у стање које је владало у периоду пред потписивање Дејтонског споразума,“ каже он.
Како истиче, ако би Запад покушао да реши проблеме на Балкану по неком кратком поступку, то не би успео јер све што се дешава на Балкану мора да се заврши у СБ УН где их чекају Русија и Кина.
И Србија и Русија и Кина могу да имају изасланике
„У том смислу заинтересована страна је и што се тиче и Косова и БиХ, и Србија па би било логично да барем везано за БИХ има свог изасланика. За сада је добро што је неко као што је Лес напоменуо да постоји могућност да и земље које нису на линији Америке и Велике Британије по питању проблема на Балкану могу да се укључе са својим изасланицима али мислим да се то неће десити, осим ако Запад не буде кренуо у правцу који директно урушава РС у БиХ или покуша да издејствује косовски статус мимо дијалога који води ЕУ,“ напомиње наш саговорник.
Према његовим речима, видљиво је да је акцент на БиХ односно на урушавање РС и представљање Милорада Додика као неког ко је спреман да започне рат, а тензији у том правцу доприноси и предлог о доласку британског батаљона у БиХ.
„Дизање тензија иде на руку и Бошњацима али не и Хрватима који не желе изборни систем један човек - један глас, јер то аутоматски значи да су Срби и Хрвати на губитку пошто Бошњака има највише. У том контексту је јасно је да је део Запада на стани Бошњака али сигуран сам да не могу да остваре што су наумили јер су изгубили снагу коју су имали деведесетих,“ објашњава наш саговорник.
"Сто бабица, килава деца"
Што се Косова тиче, каже он, за ту територију важи Резолуција 12 44 и никаква прича слична „дејтонској“ не може да се испречи јер се за тај проблем на крају пита Србија и Савет безбедности УН.
„Мислим да у овом тренутку требаа бити у приправности и посматрати шта раде западни изасланици а када и ако то буде потребно, лако ћемо се укључити у „игру“. Јер, како каже наша стара пословица, „сто бабица, килава деца“,“ мишљења је наш саговорник.
Иначе, Тимоти Лес је напоменуо да је одлука Уједињеног Краљевства да именује свог представника последица њене одлуке да напусти ЕУ, што значи да не може да врши утицај у Босни преко Брисела. Он оцењује да ће због тога представник Британије да блиско да сарађује са америчким и европским изасланицима на Балкану, као и са Критијаном Шмитом у БиХ, у нади да ће утицати на позиције ових моћнијих актера.