Descriptionкреативни процес и однос између Џона, Пола, Џорџа и Ринга.
Поновно откривање и рестаурација свих ових снимака, праћење бенда док су стварали песме за свој последњи наступ уживо пред публиком 30. јануара 1969. године заиста је право откриће, а за многе обожаваоце „Битлса“ и остварење сна.
У студију с Битлсима
„Мој сан је био да будем у студију с ’Битлсима’, да видим како они стварају, комуницирају међусобно и не постоји други утисак осим одушевљења. За нас који смо одрасли уз њихову музику, којима су ’Битлси’ одредили живот, ово је нестварно“, открива за Спутњик музичар и познавалац „Битлса“ Дејан Цукић.
Током три епизоде, чујемо делове више од стотину песама, од којих ће се многе наћи на албуму „Abby road“, али и на првим соло албумима Џорџа Харисона и Џона Ленона. Такође смо сведоци сарадње и свих изазова са којима се суочава бенд на врхунцу популарности.
„’Битлси’ су имали невероватну ауру. Џорџ Харисон чак каже у филму да су одувек све радили спонтано и то испадне добро. Само десет минута пре него што су изашли на кров и приредили незабораван наступ, они су се нећкали, а тај је концерт испао једна од најважнијих ствари у иконографији ’Битлса’“, каже Цукић.
„Get back“ је прича са срећним крајем
Посвећеност и труд Питера Џексона да прође кроз обиман садржај од 60 сати видео и 150 сати аудио материјала, представља кључан документ у истраживању историје овога бенда. Нарочито после документарног филма „Let it be“ редитеља Мајкла Линдзија Хога који је објављен 1970. године, одмах након што су се „Битлси“ распали. То је уједно и један од разлога због којег је филм „Let it be“ био ретроспективни портрет раскида. Јоко Оно, која је била присутна у свакој сцени са Ленонове стране, била је вређана, а још увек има људи који мисле да је она разлог због којег су се „Битлси“ разишли.
Џон Ленон и Јоко Оно
© AP Photo
„Треба имати у виду да су у том тренутку они били млади, а опет су били на крову света. Почеле су трауме, приватни животи, али и пословни проблеми. У овом серијалу, у неколико тренутака, Ленон помиње да иде на састанке с Аланом Клајном, америчким бизнисменом и преварантом који је поделио ’Битлсе’ на два табора. Јоко Оно је била врло невина у односу на Клајна“, наводи Цукић.
У светлу распада бенда 1970. године накнадно је тонски обрађен албум „Let it be“, док су „Битлси“ после наступа на крову 1969. у студију снимили албум „Abby road“. Материјал који нам је представљен у серијалу „Get back“, после филма Мајкла Линздија Хога из 1970. године потпуно је заборављен.
„Тај је материјал био власништво компаније Епл и она је била предмет спора и дугих судских процеса који су потрајали до дубоко у седамдесете године између Макартнија и осталих 'Битлса' на челу с Аланом Клајном“, истиче наш саговорник и додаје:
„Чувени редитељ Питер Џексон на невероватан начин успео је да реконструише видео снимке из Првог светског рата у филму 'Они никада неће остарити'. Зато му је дат приступ овом материјалу и он је после извесног времена схватио да лежи на благу“.
Хемија бенда проради чим почне музика
„Оно што је мени у серијалу ’Get back’ било импресивно је та хемија бенда која проради чим почне музика. Колико год да су се разликовали, када крене заједнички ритам све се заборави. Види се да те фаце бљесну и одједном се подмладе, врате се у време када су почињали, били браћа која на турнејама деле једну хотелску собу“, наглашава Цукић.
„Get back“ пружа драгоцене снимке познатих песама у настанку, од почетка до краја, трансформишући се од идеје, акорда до готовог производа. Цукић наводи да је лајтмотив овог серијала управо песма „Get back“ од првих мелодија које су камере случајно забележиле до завршне секвенце извођењем на крову.
„Ми прво видимо како Пол Макартни испробава песму на басу, почиње да певуши мелодију и како све време сви учествују у њеном стварању. Нумера ’Something’ која се и дан данас сматра једном од најлепших љубавних песама и ремек-делом Џорџа Харисона у филму је песма на којој Харисон ради већ шест месеци и пита остале за савет“.
Растали су се цвилећи, не са праском
Он констатује да је међу новинарима постојало уврежено мишљење да су од албума „Sgt. Pepper lonely harts club band“ чланови „Битлса“ стварали песме свако за себе, а да су остали били студијски музичари у песмама појединих аутора.
„Ми у овом серијалу видимо да то није случај, да они до самог краја сарађују. Сви доприносе песмама, Ленон пева сваки стих из нумере ’Let it be’ иако ће касније причати да је грозна – али то је Ленон. Дакле, видимо једно велико заједништво када је реч о стварању музике и то је дирљиво“.
Све кулминира чувеним концертом на крову, када Џон, Пол, Џорџ и Ринго наступају на отвореном, попут величанствених гаргојла које лебде над лондонским улицама.
Снимци стварања и увежбавања песама уочи последњег наступа „Битлса“ уживо после 50 година су коначна реч, доказ да су се чланови бенда, који је променио свет, растали цвилећи, а не са праском. Отуда наступ на крову студија Епл после Џексоновог документарног серијала гледамо са другом емоцијом. Додуше, поједнако искрено се смејемо на Ленонове речи:
„Хвала вам у име групе и надам се да смо прошли аудицију“.