Владина уредба важи до краја децембра, због чега представници пекарске индустрије траже да се она не продужава већ да се омогући формирање нових цена са којима би покрили трошкове, што би значило повећање садашњих цена хлеба за око 40 одсто, пишу “Вијести”.
Бело пшенично хлебно брашно поново је поскупило на регионалном тржишту од 1. децембра, тако да сада килограм типа Т-500 износи око 41 евроцент у велепродаји без пореза на додату вредност. То је четврто поскупљење брашна од јула ове године када је његова цена износила 29 евроценти по килограму без ПДВ-а, и када је Влада ограничила малопродајне цене основне врсте хлеба од 600 грама на 50 евроценти, рачунајући трговачку маржу и ПДВ. Цена мале векне са основном врстом брашна од 300 до 400 грама тада је ограничена на 40 центи по комаду.
Ново поскупљење брашна најављено за 15. децембар
Због рекордне суше и слабијих приноса цене пшенице, али и осталих житарица и уљарица, на регионалним и светским берзама, повећане су за више од 100 одсто, што је утицало и на велики раст цена брашна и осталих животних намирница, као и сточне хране.
Црногорским пекарима је од њихових регионалних добављача и увозника најављено да ће од 15. децембра брашно поново поскупити. Досадашња поскупљења брашна од јула била су у скоковима од пет до 15 одсто.
Уколико се деси ново поскупљење, а остане важеће ограничење раста цена, и не буде помоћи државе, могући одговор пекара био би да обуставе производњу основне врсте хлеба како би се спасили губитака, пишу Вијести.
Пекари сада трговачким ланцима продају векну основне врсте хлеба од 600 грама за око 40 центи, а она са порезом на додату вредност од седам одсто и маржу трговаца од око 17 до 20 одсто, нарасте на ограничених 50 центи.
Нова цена хлеба - 70 центи?
Због новог раста цена брашна пекарима се сада не би исплатило да трговцима продају векну основне врсте хлеба испод 54 до 55 центи, а са порезом на додату вредност и маржом трговаца она би износила 70 центи.
Према информацијама “Вијести”, представници пекарске индустрије ће наредних дана имати консултације, направити детаљну анализу цена брашна и осталих трошкова у производњи хлеба, коју би представили радној групи Владе коју чине представници министарстава пољопривреде, економског развоја и финансија и социјалног старања.
Влада ће моћи или да одобри повећање малопродајних цена основне врсте хлеба или да пекарима да значајне субвенције које би им покриле све веће трошкове.
Проблем је што аналитичари регионалних и светских берзи житарица наводе да неће долазити до снижавања сада рекордних цена све до наредне жетве односно до лета идуће године. Значајнији пад цена и повратак на ниво од пре годину, могао би се очекивати једино уколико нова жетва на светском нивоу буде рекордна.
Они за пад приноса узрок виде у климатским променама, односно великим сушама у периоду раста и зрења житарица на највећим светским пољопривредним тржиштима.